Премијерно приказан документарни филм о Александру Маслеши

ТРЕБИЊЕ I У биоскопској сали Културног центра Требиње вечерас је премијерно приказан документарни филм о најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Александру Маслеши „Сузе, говоре истину“, требињског новинара Небојше Колака.

Колак је истакао да филм траје 67 минута и да говори о малом дјечаку и великом човјеку, како би покољења, уколико желе, знала да је Александар кад је било најважније и најтеже – са 16 година напустио дјечачку игру и школу, узео пушку и отишао на прву линију херцеговачког фронта да брани отаџбину.

У филму о овом храбром борцу говоре његови родитељи, сестра и дјед. А по Колаковим ријечима, управо 95-годишњи дјед Раде, на њега је оставио најупечатљивији утисак.

„Немој ми замјерити што плачем, јер сузе говоре истину“, сјећа се Колак Радетових ријечи, због чега се и одлучио да на основу њих филм и носи назив.

Говорећи о упостављању контакта са породицом Маслеша, Колак каже да му је требало више од три године, те да је, послије откривања Александровог споменика у Бреговима, договорио са његовим најближим да уради документарни филм, наводећи да му је посебно жао што неки људи нису успјели да искажу своје ријечи у објектив камере.

„Дијете које је дало свој живот за отаџбину заслужује да та прича о њему остане записана. Треба да остане прича о њему, да нова покољења, ако хоће да гледају, да гледају због културе сјећања“, рекао је Колак.

Славко Перошевић је написао епску пјесму о Александру, а дијелове пјесме говори новинар Ратомир Мијановић.

„Из срца написана пјесма, на лијеп начин описује живот и страдање Александра Маслеше. Мора да се чује и да се зна, да су дјеца страдала, да су млади људи дали животе за Републуку Српску“, навео је Мијановић.

У филму су приказани, по први пут, поједини кадрови из протеклог рата, које су бивши борци направили на првим линијама и које чувају у приватној архиви, те видео материјал доступан на Јутјубу.

Александар је рањен 27. септембра 1994. године на Борачком језеру код Коњица, а преминуо је на Војно-медицинској академији у Београду 16. јануара 1995. године.

Приликом Маслешиног рањавања, од исте гранате су погинули командант Бобанске чете – војвода Недељко Видаковић, те Љубиша Поповић и Драган Слијепчевић.

Стадион малих спортова у Бреговима носи његово име, а испред овог објекта је у јануару откривен споменик, док је код стадиона у Полицама нацртан графит са Маслешиним ликом и амбленом Војске Републике Српске.

Д.М.