Пријем код градоначелника за чланове савјета и жирија: У НОВОМ РУХУ ДОМА КУЛТУРЕ И НОВА ПОЗОРИШТА

Prijem_01

ТРЕБИЊЕ │ Требињски Фестивал фестивала би требао да прерасте у фестивал међународног карактера, на коме би се такмичила не само аматерска позоришта бивших југословенских република него и осталих земаља Европе.

Ова идеја је покренута на пријему који је градоначелник Требиња Славко Вучуревић организовао за чланове Умјетничког савјета и Жирија, гдје је истакнуто да је Фестивал фестивала својим квалитетом одавно досегао европске стандарде, а Требиње високе културне норме. Тиме су, како је речено, створени предуслови да се овај својеврсни културни бренд прошири и на регион већ од наредне године, када ће се у реновираном Дому културе стећи још бољи услови за то.

“Ова наша велика културна манифестације је уједно и наша велика културна шанса за будућност која се не би реализовала да није ових људи који чине Фестивал и носе позоришну умјетност у својим срединама, а Град Требиње чини оно што је у домену наше организације. У жељи да сваке године учинимо корак напријед, сагласили смо се да ова манифестација прерасте у један међународни, већи фестивал, проширен са нивоа општејугословенског и на још неке сусједне државе”, истакао је након пријема Вучуревић.

Каже да је свјестан да све ове деценије Фестивал не би био тако успјешан без аматера који га чине великим, али и без првих редитељских, драматуршких и уопште позоришних имена региона.

Један од њих је и познати црногорски редитељ Драган Копривица који годинама даје велики допринос требињском Фестивалу, а који је овом приликом истакао да је ово фестивал који „не ради по принципу понуде и потражње, јер Требиње тражи врхунске представе, а понуда је сваке године онаква каква јесте”.

Подсјетивши на бројна фестивалска остварења која превазилазе аматеризам, попут прошлогодишње “Велике драме” из малог црногорског мјеста Крушчић, Копривица је додао да се тако руше сви стандарди на граници аматеризма и професионализма, ако их уопште и има и доказује да постоје само добре и лоше представе.

Сличан став су заузели и предсједник Жирија Фестивала – редитељ Егон Савин и члан жирија – позоришни критичар Александра Гловацки.

Гловацки је подсјетила да је на чувеном БРАМС-у годинама радила Билтен, памтећи значај аматеризма из неких давних година за врхунски професионализам.

“Последњих се деценија у том смислу нешто променило, јер је аматеризам материјално био подржаван у социјализму, а тога је у овим условима нестало, али су се измениле и многе друге ствари”, казала је Гловацки, препуштајући Егону Савину да објасни зашто позориште “не подноси поделу на професионалце и аматере”.

“Када се угасе светла и када се дигне завеса – нико не поставља питање ко има, а ко нема школу, па у том смислу ова сјајна иницијатива у овом сјајном позоришном граду о интернационализацији Фестивала, у ствари, значи и иницијативу за рушење баријера између професионалног и аматерског позоришта, макар у оном смислу у којем то можемо – довести најбоље школске представе”, објаснио је Савин.

Каже да би се на тај начин направила фузија академског драмског образовања са, како каже, такозваном аматерском продукцијом, на начин што би студенти “под обавезно” радили у аматерским позориштима.

За то би се, додаје, требали побринути редитељи и за шта ће се, како је обећао, и сам потрудити, као професор Катедре за режију Факултета драмских уметности у Београду – да дио наставе и обуке будућих режисера буду и аматерске представе које су улазнице у професионално позориште…

В.Д.