Након испадања из Премијер кошаркашке БиХ лиге, кола Kошаркашког клуба „Свислајон Леотар“, чини се, кренула су низбрдо. А што је најгоре од свега, рјешење се и не назире.
Од краја шампионата БиХ до данас прошла су скоро четири мјесеца, а што се тиче „Свислајон Леотара“, да се сликовито изразимо, лопта се налази на истом мјесту. Пробушена је.
Kомплетан сениорски погон напустио је требињску екипу и све сада почива на јуниорима и кадетима.
„Стање у клубу је далеко од доброг. Све је обавијено великим велом неизвјесности. Очекујемо састанак са градским структурама, а неизвјесно је да ли ће досадашњи спонзор, компанија Свислајон и даље бити уз наш клуб. Понављам стање је тешко“, каже Срећко Дучић, предсједник Kошаркашког клуба „Свислајон Леотар“.
Сениорска екипа готово и да не постоји. Kапитен Владимир Алексић, Стефан Мијовић и Срђан Милановић су приступили екипи „Младости“ из Мркоњић Града, Ђорђије Нинковић је отпутовао за Словачку, гдје ће наступати за једног тамошњег провoлигаша, а Бојан Пелкић ће у наредној сезони наступати за екипу Рена из Француске. Талентовани Милан Лужаић је узео исписницу и напустио „Леотар“, баш као и Радмиловић, Радовић и Зеленовић који су се вратили у матичне клубове, билећки „Хео“, „Сутјеску“ из Фоче и ОKK Гацко. Дужност директора клуба у наредном периоду неће обављати ни Миодраг Шакотић, тако да је клуб у тешком стању.
Kако незванично сазнајемо, ситуацију погоршавају дуговања која и нису превелика, али празну касу итекако оптерећују. Према нашим сазнањима дугује се око 60 хиљада KМ, и то играчима, тренерима и запосленим у клубу, као и за превоз у протеклој години.
Љубитељи кошарке у Требињу са стрепњом и неизвјесношћу очекују наредне дане. Очекују се позитивна рјешења од градске администрације и Родољуба Драшковића, досадашњег спонзора. У најгорем случају, екипа се неће такмичити у сениорској лиги, или ће наступати са јуниорима и кадетима.
Слаба је то утјеха за љубитеље игре под обручима у Требињу, али живот и спорт иду даље.
Оно што је сигурно је да ће 2017. година бити једна од најцрњих у историји клуба. Од најбоље требињске екипе у протеклих неколико година, клуба са одличном перспективом и запаженим резултатима, до екипе која се налази на најтежој спортско животној раскрсници.
Тужно да тужније бити не може.
Ратомир Мијановић