Протагониста вечери – Емина Карамехић: ОВОЈ ПРЕДСТАВИ СЕ ИЗНОВА РАДУЈЕМ

protagonista

Треће вечери 59. Фестивала фестивала у Требињу, публика је имала прилику да погледа римејк представе „Хасанагиница“, ансамбла Тетар „Тотал“ из Високог, по тексту Алије Исаковића, у режији овог театра, посвећену умјетницима височког позоришта Заиму, Гордани и Вери Музаферији.

Прилично емотивно било је синоћ у Дому младих. И док се ова позната народна балада, између осталог, бави трагичном судбином Хасанагинице, уопште положајем жене у то вријеме, која мора да се помири са судбином, дотле се на овогодишњем Фестивалу, већ трећу ноћ заредом, за најбољег пртоганисту вечери, по одлуци жирија публике, та награда додјељује поново и управо жени. Овај пут – Емини Карамехић, која је играла Хасан-агину мајку. Упркос врућини, која је синоћ владала сценом Дома младих, што због прилично топле јулске вечери, али и тешке драме на позорници, коју је свако доживио на свој начин, ова изузетно предусретљива дама пришла нам је насмијана. Одушевљена реакцијом публике, није крила изненађење што је награда припала баш њој.

– Морам рећи, али искрено, да нисам знала да имате ову награду. Тек сам синоћ на округлом столу чула за њу. Вечерас заиста нисам ни мислила о награди. Иначе, ми када играмо, пошто у театру имамо ветеране и нас младу сцену, углавном играмо једни за друге, нема ту размишљања о наградама. Деси се и драго нам је да људи препознају наш квалитет, али то нам је увијек задња ствар на памети. Свакако, хвала жирију публике, награда ми много значи, и хвала свима на топлом пријему.

Како је било радити на овом лику, је ли било тешко проникнути у ову улогу?

– Овај лик ми је био јако, јако тежак за радити, нарочито јер је ово најстарији лик којег сам играла. С друге стране, јако озбиљан и по први пут да играм тако негативну и стару особу. Није био лак задатак. А како је наше позориште ову представу радило прије више од 20 година, нисам хтјела да гледам снимак те представе, из разлога што је ову улогу тада играла једна изврсна глумица – Весна Салихбеговић, и нисам хтјела да је копирам. Настојала сам да лик одрадим на свој начин. Наравно, много су ми помогли ветерани, који су са нама заиста радили сваки дан како бисмо изнијели и ову улогу и цијелу представу. Мислим да сам успјела донијети оно што сам хтјела.

hasanaginica2

Ово је римејк представе, оригинална верзија играна је 1994. године у поставци Гордане Музаферије. Представа носи један додатни емотивни набој јер је рађена у знак сјећања на троје изузетних умјетника из породице Музаферија?

– Да, управо тако. Представу смо радили поново и ми увијек кажемо – има за то више разлога. Први је да свака генерација треба да види Хасанагиницу, јер је то наша најљепша епска балада, а други разлог – јер је рађена у сјећање на наших троје великих умјетника – Заима, Гордану и Веру Музаферија, на људе који су је радили свим срцем. Управо је Вера била та са којом сам почела радити у омладинској сцени, тако да нам свако играње много значи. Сваки пут када изађемо на поклон размишљамо о томе и дубоко у себи се надамо, и сигурни смо да би сви они били задовољни оним што смо урадили.

Тетар „Тотал“ често учествује на Фестивалу фестивала. Колико си ти имала играња у нашем граду?

– Долазила сам 2012.године, тада сам играла у представи „Краљ Иби“ и колико се сјећам, те године смо освојили четири златне маске. Прошли пут, када је играна представа „Чекајући Годоа“, која је и побиједила, нисам долазила. Али ове године сам ту и надам се да ћу долазити поново!

„Хасанагиница“ је до сада извођена колико пута?

– Управо сам данас о томе размишљала, вјеровали или не мислила сам да би ме неко то могао питати. Премијера је била за наш фестивал који одржавамо сваке године „Дани Заима Музаферије“, а мислим да је ово пето или шесто извођење. Нисам сигурна, али у оно што јесам, јесте да се изнова радујем овој представи!

Управо сте дошли из Бугојна гдје сте на, недавно завршеном 44. фестивалу позоришта БиХ ФЕДРА, освојили награду за најбољу представу у цјелини, равноправно са представом Бањалучког студентског позоришта. Како је било у Бугојну?

– Било је одлично! Тамо учествујемо сваке године, то је већ један фестивал на којем се редовно појављујемо. Осим првог мјеста, освојили смо укупно четири награде – Фаик Салихбеговић и ја за глумачке епизоде, те награду за избор музике, која је припала Лордану Музаферији. И ево нас у Требињу! Опет ћу рећи, не радимо за награде, али се надамо да ће публика и жири, као готово сваки пут у Требињу, препознати наш квалитет.

М.Б.

(Фото: Јован Видаковић)