Протагониста вечери: ИГОР ТОШЕВ: НЕ ЖЕЛИМО ДА СЕ „УКАЛУПИМО“, ДОБРО НАМ ЈЕ ОВДЈЕ

И ове године на Фестивалу фестивала Македонци су се представили младим снагама. Тематика прилично актуелна, а синоћњи уигран четверац добро је одговорио на тему, која им, без обзира на године, није нимало страна. Комична фарса „Европејци“, по тексту Мирољуба Недовића, у режији Слободана Елисеева, публику није оставила равнодушном, а како и би, када нам је дочарана слика колико смо далеко од толико нам „жељене“ Европе, која (ако смо свјесни) нас баш нешто и није жељна.

Жири публике, чини се, овај пут није био у дилеми. Награду за протагонисту вечери уручио је Игору Тошеву. И када смо помислили да је ријеч о средњошколцу, овај младић брзо нас је разувјерио. Игор има 24 године и студент је Факултета за музичку уметност, на одсјеку за традиционалне инструменте.

Музика је оно што ме одувијек привлачи, а глума је диван хоби. И једно и друго можемо сврстати у универзални умјетнички језик, којим се на лијеп начин може стићи до публике. Музиком желим да се бавим, а истовремено ме испуњава рад у позоришту, јер сам  са глумом почео још у средњој школи. Овај спој доприноси да се радујем изазовима и новим сусретима, каже Тошев.

Један од нових сусрета је и Фестивал фестивала у Требињу. Овдје наступате први пут?

Да, први пут сам у Требињу. Изузетно сам задовољан публиком како је реаговала на нашу изведбу. Радује ме и што увиђам да нам језик не представља баријеру, да су сви вечерас разумјели шта смо хтјели да кажемо. Гостопримство је предивно, једноставно супер нам је код вас.

Према реакцијама публике представа је добро прихваћена, а према оцјени жирија публике – твоје играње је било најбоље. Шта те највише инспирисало у креирању улоге?

Лик ког тумачим је Мане и мој задатак је био да представим правог Балканца са свим његовим типичним особинама. Ми са овог поднебља најбоље знамо које су то – грубост, нетолеранција, самовоља и наравно, да је себи увијек на првом мјесту. Упркос свему томе, Мане да би га Европа прихватила, покушава да се издигне, како културно тако и на све друге начине. Међутим, на крају од тога не буде ништа, јер Европа има задњу ријеч.

Са 24 године, јеси млад, али не и премлад  за лични став о теми коју сте вечерас анализирали у представи, дакле улазак у Европу и та потреба да јој припадамо?

Тако је. Имам неко своје виђење цијеле ствари. Посебно је занимљиво када обичног човјека, какви смо генерално сви овдје, са неким нашим усађеним манама и врлинама, треба да „укалупимо“ да би нас неко прихватио. Не свиђа ми се та идеја, и то је, донекле, био прави изазов да ту унутрашњу борбу прикажем у овом комаду.

Представа је до сада играна пет пута, а након Требиња очекују вас још два фестивала?

Идемо прво на фестивал у Прокупље, а потом у Бањалуку на „Кестенбург“. Надамо се добром пријему публике, какав смо осјетили овдје у Требињу. На томе првенствено желим да се захвалим редитељу,  на указаној прилици да играм у „Европејцима“ и будем дио Фестивала фестивала.

Дакле, овдје је добро, да ли да остајемо ту или да идемо у Европу?

Е, то ћемо тек видјети шта ће да буде! О томе ће свакако одлучити други. Шта год да буде, мени је одлично и овако!