Протагониста вечери – Сандра Танчева: УЛОГА МЕ ПОДСТАКЛА НА РАЗМИШЉАЊА О ЖИВОТУ

protagonista Veles

Иза нас је четврто вече 59. Фестивала фестивала, а на сцени Дома младих наступио је ансамбл Младинског драмског студија „Прличко“ из Велеса представом „Дома“ (Кући), по тексту савремене руске списатељице Људмиле Разумовске, а у режији Слободанке Чичевске.

Млади ансамбл из Велеса донио нам је потресну причу о дјеци, која се, не својом вољом, далеко од топлине дома, суочавају са свим недаћама које живот носи. Причу, смјештену у вријеме транзиције, на позоришне даске изнијели су средњошколци из Велеса, узраста од 15 до 18 година. По одлуци жирија публике, која овај пут није била једногласна, за најбољег протагонисту изабрана је Сандра Танчева за улогу Жане. Са сцене је одмах сишла, не кријући радост што јој је уручена награда, да нам замало није утекла из позоришне сале. С обзиром да Сандра не зна добро српски, а ни ми македонски, нашалили смо се да “за сваки случај” разговарамо на енглеском језику. Шалу на страну, без проблема смо се споразумјели. Разбирала је она нас, а и ми њу!

– Толико сам срећна да не знам шта да вам кажем! Јако сам узбуђена, изненађена, срце ми трепери! Награду нисам очекивала, ваљда сам зато оволико срећна!

Играш лик Жане, дјевојке која се усљед драматичних животних околности, на све начине бори да преживи?

– Да, Жана је дјевојка која ради као проститутка како би успјела да заради за живот. Нема другог избора и на тај начин се бори да преживи. Упознавши се са осталом дјецом, сажали се на њих и покушава да им помогне, јер разумије њихову безизлазну ситуацију. Зато буквално користи своје тијело како би преживјела и она, али и сви у њеном окружењу.

Ви сте млад ансамбл, средњошколци. Представа говори о турбулентним временима на нашим просторима, о времену транзиције у којем  родитељи занемарују своју дјецу. Са својих 17 година, како си ти то доживјела?

protagonista veles2

– Јако тешко, болна је сама чињеница да родитељи напуштају дјецу и остављају их на милост и немилост времену у којем живе. Мој лик, тј. Жана је живјела са мајком, која се касније преудала. Када је очух силује, она бјежи од куће и упознаје дечка по имену Мајк у кога се заљубљује. Напустивши дом, одлази и у други град, гдје се упознаје са другом дјецом и тако почињу борбу за преживљавањем. Сва радња се одвија у том стану, гдје се они сусрећу са свим суровостима живота – законима улице, моралном посрнућу, насиљу… Страшно тешка прича. Мени лично потресна. Ја сам расла у срећним околностима, окружена љубављу родитеља и имала све што пожелим. Кад видим колико дјеце је данас несрећно, немају ништа, првенствено одрастају без љубави, схватам колико сам ја имала среће.

Дакле, представа те подстакла на размишљања о животу?

– Итекако. Највише сам размишљала о томе како понекад један тренутак у животу, макар се чинио безазленим, може све окренути наопачке, као што је случај са мојим ликом.

Први пут учествујеш на Фестивалу фестивала у Требињу, вечерас си и награђена. Шта планираш послије средње школе, остајеш ли у глумачким водама?

– Да, покушаћу да упишем драмску академију у Скопљу. Надам се да ћу успјети, то ми је велика жеља!

М.Б.

Фото: Јован Видаковић