Протагониста вечери СУАД ВЕЛАГИЋ: ПУБЛИЦИ У ТРЕБИЊУ НИЈЕ ЛАКО „ПРОДАТИ СТВАРИ“!

Након средњошколаца, друге фестивалске вечери, на позоришној сцени Културног центра искусни глумци Театра „ФЕДРА“ из Бугојна, чије је изузетно „давање“ позиву, као и скоро сваки пут до сада, требињска публика одмах препознала. Након сваке сцене бурни аплаузи, а на крају и неколико позива на бис. У савременој комедији „Посљедња породица“, коју је режирао Вахид Дураковић, могао је да се препозна готово свако ко синоћ није пропустио ово изузетно позоришно остварење. Глава породице, отац Меша, као неко око кога се врти цијели заплет, по оцјени жирија публике проглашен је за најбољег глумца вечери. Рекли бисмо сасвим заслужено, мада не можемо да додамо да за њим нису заостајали ни остали чланови ансамбла. Универзалну причу о свакодневним проблемима данашњег модерног друштва и човјека који је сведен на број, приказали су у виду комедије, насмијали, али вјерујемо пред публику поставили низ разлога за размишљање.

Премда уморан, Суад Фелагић издвојио је вријеме и за нас, те са нама подијелио утиске.

– Хвала прије свега дивној требињској публици, по ко зна који пут. Мени ово није први пут да долазим у Требиње. Требао бих се добро замислити да се сјетим колико сам пута до сада играо на овој позорници, јер наш театар има сјајну сарадњу са „Малим стварима“ које води Жељко Милошевић. Нас двојица смо чак прије пет година имали и једну копродукцију између наша два Театра, сјећате се играли смо представу „Чекајући Марчела“, врло успјешну изведбу која је јако добро прошла и коју са задовољством играмо и данас.

Вечерашња представа понудила нам је доста тога на размишљање, шта мислите понајвише?

– Што се тиче вечерашње представе ово је наш најновији пројекат са којим за који дан идемо у Бањалуку на „Кестенбурк“, тамошњи велики Интернационални фестивал. Мислим да је представа „гледљива“ јер првенствено много говори о тренутној актуелној ситуацији у друштву, а самим тим наводи на размишљање о животу данашњег човјека. Прича је то о једној породци кроз чију призму видимо у каквом, генерално гледано, глобалном свијету живимо- гдје институције, држава, банке, једноставно ломе малог човјека и он нема шансе у том свијету. Наравно, ми смо ово испричали на један врло духовит начин и ово нам је треће играње. Публика је до сада увијек јако позитивно реаговала на ову нашу причу.

Такве реакције нису изостале ни вечерас у Требињу. Данас, када живимо у тешком времену, о којем говори и вечерашња представа, шта мислите, да ли је теже играти комедије и насмијати људе, нарочито на тематику, свима нама подједнако блиску?

– Сигурно је да је комедија најтежи жанр, јер је најтеже искрено насмијати човјека. Ми се трудимо да то постигнемо, а посебно ми је било важно да видим како ће требињска публика реаговати, пошто је ријеч о позоришно, врло одгојеној публици, којој није лако „продати ствари“.  Драго ми је да је на представу дошло оволико људи и мислим да смо јако лијепо прошли вечерас у Требињу.

Ми, као посматрачи, у одређеним ситуацијама, прилично смо могли да се препознамо. На који начин сте ви приступили вашем лику, да ли сте га базирали на неким личним искуствима, можда?

– Морам признати да сам са великим задовољством спремао овај лик. Већ на прво читање, кад ми је Вахид дао ту драму, одмах ми се свидио, јер има фину дозу духовитости и могућност да се глумац разигра због читаве градације кроз представу. У почетку је било мало изазовно пошто се ради и о тешкој физичкој глуми. Као што сте видјели, кроз читаву представу, ја фактички скачем горе – доле. С тога је прво било тешко да се физички на то прилагодим, а онда и на психолошку градњу лика. Мада, овај лик ми се посебно свидио и публика га прилично добро прихвата, јер се ради о искреном човјеку, оптерећеном проблемима, као и свако од нас, па и ја, али који се труди да све држи на окупу, посебно своју породицу, што је нажалост, данас врло тешко.

Улози у овој представи максимално сте дали себе, да ли сте онда, онако потајно, очекивали награду за протагонисту вечери?

– Искрен да будем, пошто ја играм тај неки главни лик који је највише експониран у представави, то некако дође логично, мада нисам очекивао. Прво сам потпуно и заборавио да се уопште дијели ова награда, као што сте видјели, сав сам се збунио, отишао, па се поново вратио на позорницу. Награде су у принципу споредна ствар, али хвала жирију публике.