Протагониста вечери: ЗОРАН РАДУЛОВИЋ: ЧАСТ ЈЕ ИГРАТИ НА 60. РОЂЕНДАНУ ФЕСТИВАЛА ФЕСТИВАЛА!

Скоро смо на половини фестивала. Синоћ се у Културном центру тражило мјесто више. Ужурбана атмосфера, ишчекује се представа позоришта из Црвенке, требињској публици добро познатог ансамбла. Побједници Републичког фестивала аматерских позоришта Србије- „Стеван Сремац“ из Црвенке одушевили су представом „Малограђанска свадба“, по тексту Бертолда Брехта и у режији Радоја Чупића. Сатирични приказ малограђанштине на свадбеном весељу, публика је наградила бројним аплаузима и овацијама.

За најбољег међу 11 глумаца, према оцјени жирија публике, изабран је Зоран Радуловић, који је тумачио лик младожење. Како су истакли, уручујући награду, није им било лако да се одлуче, јер су, а слажемо се с њима, сви глумци били изванредни. Подсјетили су нас, да се против „малограђанина“ тешко борити, има их превише, те да је једноставније, наравно ко зна и има смјелости (надамо се да их има још), издигнути се и живјети живот ван задатих оквира.

Иако је играти по тексту Бертолда Брехта захтјеван подухват, чинило се да је аматерима из Црвенке све ишло глатко. Да ли је заиста било тако, питали смо протагонисту вечери.

Оно што је аутентично за цијели рад је управо чињеница да смо се уопште прихватили да радимо Брехта, из разлога што аматери поприлично избјегавају да раде по његовим текстовима. Разлога је много. Један је зато што је за Брехта потребна посебна глума и посебан приступ, неопходно је наћи прави кључ. Али, како се чини, Радоје Чупић је заиста вјеровао у нас. Он већ са нама ради четврту режију у позоришту „Стеван Сремац“ у Црвенки, познаје ансамбл и сматрао је да је сазрело вријеме да се ради и нешто овакво, што сте вечерас имали прилику да видите. Иначе, ова представа се до доласка на Фестивал фестивала у Требиње заиста доказала на свим квалификационим фестивалима. Прошла је неких седам фестивала да би дошла у Требиње. Значи, била је најбоља представа, прво своје општине, затим Бачке, потом је отишла на накнадну селекцију за „Војвођанске сусрете“ и на Фестивалу Војводине освојила прво мјесто. Побиједили смо и на Републичком фестивалу аматерских позоришта Србије, те се окитили побједом на фестивалу „Златна кулиса“ у Крагујевцу. Представа је имала заиста лијеп пут и, колико ја бројим, ово вечерас било је 21. извођење.

Како је било радити са изузетним умјетником, какав је Радоје Чупић, како на овој, тако и на другим представама?

Сви комплименти! Није флоскула ако то кажем, јер је Радоје прије свега сјајан позоришни умјетник! Он је првак драме Српског народног позоришта у Новом Саду и Сомборског народног позоришта, неко ко иза себе има толико одиграних улога на филму и телевизијским серијама. Предивно је радити с њим, јер је он првенствено педагог, што је једном аматерском позоришту пријеко потребно, а након тога долази сав остали посао- редитељски, глумачки, костимографски, сценографски…и надасве је предиван човјек. За ових четири, пет година, колико ради са нама, никад није повисио тон према овом ансамблу. Увијек је од нас добијао све на прави и културан начин, онако како то један редитељ треба да добије од свог ансамбла.

Ви сте и раније добили награду за протагонисту, ако се не варам. Ово је прилика да се подсјетимо која је то била представа и за коју улогу?

Да, тако је, био сам протагониоста вечери са улогом Светозара Ружичића у „Покондиреној тикви“, Јована Стерије Поповића, такође у режији Радоја Чупића. Осим мене, и тада је већи дио овогодишње екипе, играо и у тој представи. Дивно искуство, као и ово вечерас.

Често учествујете на Фестивалу фестивала у Требињу. Не могу да не искористим прилику и да вас замолим да са нама подијелите утиске са претходних, а нарочито са овогодишњег, 60. јубиларног фестивала?

Морам да кажем и заиста тако осјећам – част је доћи и бити на 60. рођендану једног оваквог престижног регионалног фестивала. Утисци су фантастични! Ми овдје имамо много пријатеља, кроз град шетамо као да смо у свом Требињу, као да смо овдје рођени. Међутим, ове године је заиста посебно. Када сам ушао у ову позоришну дворану био сам фасциниран! Позориште је предивно, ово је фантастично и овај град то заслужује! Овом приликом желим да се захвалим свима који су смогли снаге, воље и енергије да ово подаре Требињу. Сад ће нам бити још веће узбуђење доћи на Фестивал фестивала!

Изгледа да је узбуђење обострано, јер је вечерас представа каснила због великог интересовања публике. Тражило се мјесто више, што говори о раду вашег позоришта!

Да, то сигурно говори о неком трагу који смо оставили у претходним годинама, а вјероватно се и за ову представу прочуло да би се могао очекивати добар позоришни резултат. За једног глумца и ансамбл највеће богатство је играти пред овако препуном позоришном двораном. Хвала свима који су издвојили 75 минута да буду вечерас на представи!