Провјерити имовину свих судија и тужилаца у БиХ

САРАЈЕВО/БАЊА ЛУКА l Европска комисија детектовала је правосуђе као један од највећих проблема у БиХ истакавши да је евидентан проблем са нагомиланим нерјешеним предметима, а да сукоб интереса у правосудним институцијама штети интегритету и одговорности судија и тужилаца.

У најновијем извјештају Европске комисије о напретку БиХ у европским интеграцијама посебна пажња посвећена је интегритету ангажованих у правосуђу. Наведено је да он долази под провјеру само када кандидати аплицирају за радна мјеста у правосудним институцијама.

„Изјаве о имовини су потребне за све судије и тужиоце, али ниједна институција не провјерава њихову тачност. Питање сукоба интереса у правосуђу подиже забринутост у погледу интегритета и одговорности“, навела је Европска комисија.

Kонстатовала је да судска контрола већине одлука Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ у погледу именовања или разрјешења не постоји и да је Kанцеларија дисциплинског тужиоца, иако самосталан орган, зависна од ВСТС-а.

„Другостепени дисциплински поступак је предмет коначног надзора ВСТС-а, који има право да опозове дисциплинску казну. Број озбиљних дисциплинских казни је и даље низак. Осим тога, на одлуке дисциплинског тужиоца не може бити изјављена жалба“, истакли су у Европској комисији и додали да етички кодекс за судије и тужиоце постоји, али да не постоји формални механизам његове примјене.

Европска комисија је указала на лош однос буџета правосуђа и његове ефикасности.

Наведено је да годишњи буџет судова, тужилаштава и ВСТС-а износи 119 милиона евра, а да је просјечна дужина судског поступка лани премашила седам година. Судови на свим нивоима лани су примили 428.701 предмет, а истовремено су успјели да ријеше 472.213 случај.

Упркос тој разлици у судовима и даљље лежи 1,7 милиона старих предмета, а већина их се тиче неплаћених рачуна за комуналије. Европска комисија је похвалила ангажман ВСТС“а на смањењу броја старих некомуналних предмета који је достигао 406.227 и у посљедње двије године је умањен за око 40.000.

Позитивним је оцијењено и смањење просјечног трајања неријешеног предмета пред првостепеним судовима за 27 дана у поређењу са 2012. годином. Упозорено је, међутим, да су судови лани подбацили, јер су испунили тек 80 одсто плана за рјешавање старих предмета.

„Мјере за обезбјеђење потпуне одговорности судија и тужилаца тек треба да буду усвојене, а нагомилани и претјерано дуги поступци озбиљно угрожавају развијање специјализоване обуке и ефикасности дијелова правосудног система „ истакнуто је у извјештају.

У Европској комисији сматрају да обука носилаца правосудних функција треба да буде унапређена посебно у вези са вођењем сложеним случајева трговине људима, финансијског и организованог криминала.

Додали су да постоје недостаци и у правном оквиру који уређује ВСТС и да они треба да буду ријешени на основу мишљења Венецијанске комисије и препорука Европске комисије датих у току структуралног дијалога о реформи правосуђа. Kао напредак је наведено усвајање Стратегије за реформу сектора правде од 2014. до 2018. године.

Предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија казао је да је Европска комисија порепознала и напредак и недостатке у правосуђу.

„И сами смо препознали одређене недостатке које у идућем периоду намјеравамо да отклонимо. То радимо у складу с нашим акционим плановима за реформе. То подазумијева и унапређење у сфери ефикасности и рјешавању нагомиланих предмета и у сфери одговорности судија и тужилаца“ истакао је Тегелтија.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС Млорад Kојић изразио је жаљење што Европска комисија није више пажње посветила неријешеним предметима, посебно реализацији Стратегије за рјешавање предмета ратних злочина.

„Потпуно је јасно да рокови из те стратегије неће бити испоштовани и да неће бити процесуирани најсложенији предмети ратних злочина међу којима су већина они у којима су жртве Срби“, рекао је Kојић.

Европска комисија је подржала увођење алтернативних начина рјешавања судских спорова путем приватних извршилаца или на други начин. Из Европске комисије су сугерисали и примјену медијације.

„Судије ријетко промовишу посредовање и у посљедњих годину само пет случајева је упућено на медијацију, док је 5.418 случајева пресуђено након судске нагодбе. То је једва један одсто случајева који су затворени примјеном алтернативних метода рјешавања спорова“, истакли су у Европској комисији.
Глас Српске