Први херцеговачки композитор класичне музике

Када један млади композитор добије поруџбину да напише композицију за фестивал класичне музике, нема сумње да је ријеч о значајном успјеху.

А ако се још ради о београдском БЕМУС-у, на коме је прошле године Симфонијски оркестар РТС-а, са њим као солистом на клавиру, извео његову композицију Словенска антитеза, дуо за клавир и оркестар, онда је то свакако доказ више да се ради о умјетнику вриједном пажње.

Двадесетшестогодишњи Требињац Марко Ковач завршио је основне и мастер академске студије на Одсјеку за композицију Факултета музичке уметности у Београду, у класи академика Исидоре Жебељан.

Тренутно је студент друге године докторских студија, у класи исте професорке, а ангажован је и као сарадник у настави. Повремено обавља послове музичког продуцента за Симфонијски оркестар РТС-а.

Ове године, за потребе музичког фестивала Котор Арт, Марко је компоновао музику за 20 гудача, Варијација на тему Бокешког кола, изведену премијерно у Котору, у јулу мјесецу.

За исти фестивал имао је поруџбину и 2014. године када је написао композицију Динарска свита, десет слика за обоу, кларинет, фагот, хорну и клавир, коју је премијерно извео познати њемачки ансамбл „4.1“.

Годину дана раније у атријуму Народног музеја у Београду, такође премијерно, изведена је композиција Аждаја и царев син, бајка за виолончело и 14 гудача, настала као поруџбина Чело-феста.

Марково музичко образовање почело је у Требињу. Ту је окончао Основну музичку школу, али и учинио своје прве композиторске кораке, као тринаестогодишњак. Након тога слиједи прелазак у Подгорицу, гдје је завршио Средњу музичку школу у класи проф. Анке Асановић… Након тога, опет селидба, овај пут у Београд…

“Када сам први пут чуо композицију професорке Жебељан, Коњи Светог Марка, илуминација за оркестар, то је за мене било као откровење неког потпуно новог и дивног свијета. Њен, можда, кључни савјет за све студенте јесте да уважавају чињеницу да је музика проток енергије”, прича Марко.

По њему музика и музичари морају да направе велики искорак.

„Нова дјела савременог стваралаштва у Србији се могу ријетко чути и то у оквирима специјализованих приредби као што је, на примјер, Трибина композитора. Није тешко примијетити да публику на фестивалима тог типа чине већином сами музичари – композитори, музиколози, свирачи – а да је одсутан шири слој „обичних“ љубитеља и поштовалаца музике. Дијелом је и музика коју пишемо крива због тога што су нам концертне сале некад полупразне. Сматрам себе и своју генерацију дужном да учини све да се то стање промијени набоље. Мислим да, прво, сама музика мора да буде увијек бескомпромисно квалитетна и упечатљива. Поред ње, требају нам изврсни музичари који ће да је репродукују, а када би се свему овоме додао и снажан маркетинг и пажња медија, чини ми се да би резултати и стање на нашој класичној музичкој сцени били обећавајући”“, истиче Марко Ковач, први херцеговачки композитор умјетничке музике.

Ратомир Мијановић