ТРЕБИЊЕ │ Полицијска управа Требиње доставила је данас Тужилаштву БиХ допуну извјештаја против три лица због сумње да су 1992. године починили ратни злочин над цивилнима становништвом српске националности у селу Бра дина, општина Коњиц, саопштено је из ове управе.

Према незваничним сазнањима Срне, Звонко Зовко, Љубо Шимуновић и Жељко Мликота осумњичени су за ратни злочин и звјерско убијање Срба у Брадини, када је страдало 38 становника овог села, које је сравњено до темеља.

Над недужним српским цивилима вршена су најстрашнија иживљавања, убијени су младићи, жене, старци, инвалиди, а Сретку Куљанину старом између 25 и 28 година ножем је откинута глава, док су све куће у Брадини запаљене, као и штале, сушнице и други објекти.

У образложењу извјештаја наведено је да су село Брадина 25. маја 1992. године у вечерњим часовима напале формације муслиманско-хрватске војске која је претходно са околних брда село, у којем се налазило цивилно становништво, напала артиљеријом и другим оружјем, тако да је било окружено са свих страна и није га било могуће напустити.

"Напад је трајао цијелу ноћ, да би муслиманско-хрватска војска у село ушла сљедећег дана око 16.00 часова, када је наступило паљење српских кућа. Срби су убијани, а неки одвођени у Основну школу `Брадина`, након чега су преживјели одвођени у логор Челебићи у Коњицу", пише у извјештају.

Противправно ухапшена лица српске националности преживљавала су највећа мучења, малтретирања и понижавања, а осумњичени се терете да су непосредно учествовали у ширем и систематичном нападу усмјереном против цивилног српског становништва на подручју Брадине.

Циљ етничког чишћења које су спроводиле снаге хрватске и муслиманске војске био је да се успостави контрола над општином Коњиц, као и околином, те присиљавајући српско становништво да напусти то подручје војска је користила разне методе силе – убијање, премлаћивање, деложацију, мучење, пљачкање, противправно лишавање слободе, масовне прогоне и затварање.

Према сазнањима Срне, Зовко је осумњучен да је као командант Хрватске војске одговоран што је 25. и 26. маја 1992. године директно учествовао и командовао јединицом у нападу на Брадину, у којем је погинуло 38 Срба.

Он је одговоран и што ништа није предузео да би спријечио масовна убиства у селу Брадина, што је тешка повреда Женевске конвенције и кршење ратних закона и обичаја.

Осумњичени Шимуновић и Мликота одговорни су што су као заповједници јединице у нападу на Брадину дозволили убиство 38 српских цивила и што ништа нису предузели да би спријечили злочин.

У ПУ Требиње кажу да је допуна извјештаја саставни дио документовања злочиначког подухвата за подручје Коњиц.

Срна