Пуповац: Хрвати желе осјећај надмоћи над Србијом кроз три ствари

111

ЗАГРЕБ │ Предсједник Српског народног вијећа у Хрватској Милорад Пуповац рекао је да Загреб жели да има осјећај надмоћи у односима са Београдом.

Он је рекао да Хрватска из позиције чланице Европске уније жели три ствари, да условљава рјешавање отворених билатералних питања, као што су суђења за ратне злочине, у рату несталих особа, права мањина и границе на Дунаву – онако како њој одговара, да одређује брзину приступа Србије ЕУ за свој или нечији рачун и да јача унутархрватски осјећај надмоћи у односима са Србијом.

Пуповац је то рекао у интервјуу за „Јединство“ и истакао да су сва три разлога штетна, јер се с њима постиже веома мало или нимало, а губи много. Он је додао да се у посљедњих пола године атмосфера у Хрватској толико погоршала да су порасли осјећаји несигурности, уз већ устаљене осјећаје неравноправности, посебно у суђењима за ратне злочине, запошљавању и развоју животних средина.

Поводом инцидената на обиљежавању Дана устанка народа Хрватске у Србу, Пуповац каже да је Европи, а то значи и Европској унији, и Савјету Европе и Организацији за европску безбједност и сарадњу, требало је дуго да се покрену и проговоре о говору мржње и насиљу према Србима који су се у Хрватској распламсали прошле године.

„Требаће им времена да и ово виде и чују. Јер се не тиче само нас већ и њих. Негирање антифашизма, напади на антифашисте и то припаднике мањине, негирање је саме демократије у Европи. Наиме, након Другог свјетског рата, након холокауста и геноцида, концентрационих логора и расних закона, нема демократије која то може бити без антифашизма„, истакао је Пуповац.

Упитан како рехабилитација надбискупа НДХ Алојзија Степинца утиче на однос према Србима и Србији, он је рекао да је то још једна политичка пресуда која неће никоме помоћи, а најмање истини, јер за такве ствари се историјска истина не утврђује на суду и бољем од овог који је то урадио у Загребу.

„Историјску истину у вези са питањем Степинца расправљаће историчари, те комисија представника СПЦ-а и Католичке цркве у Хрватској уз посредовање папе Фрање. И то остављамо њима. Оно што нас брине и што је наш проблем јесте рехабилитација оних који вјерују у НДХ и њезине идеје, политике и злодјела. А то не може добро утицати ни на шта, па ни на однос Хрвата и Срба„, каже Пуповац.

Он, такође, сматра да се поништењем пресуде Бранимиру Главашу за злочине над Србима шаљу „веома лоше“ поруке српском народу и да то не може имати добар утицај на односе Србије и Хрватске.

Упитан има ли ЕУ начина и механизма да приволи своју чланицу да поштује права српске мањине или је пак, чланицама ЕУ све дозвољено, Пуповац је истакао да није, поготово не кршити људска и мањинска права и рехабилитовати симболе, идеје и вриједности историјских фашистичких покрета какав је био усташки.

„Друго је питање колико то Европа са својим невољама види и чује, те колико она у свеопштој нашој међусобној буци и бијесу најбоље разазнаје што је што и ко је ко. Наше је, као што смо то чинили до сада, да јој помогнемо да разазна„, каже Пуповац.

Он је указао да односи Србије и Хрватске у великој мјери утичу на стабилност региона.

„Нестабилни односи између Србије и Хрватске готово цијели регион чине нестабилном. То се јасно види по односима у посљедњих 25 година. Међутим, с обзиром да Хрватска и Србија не успијевају стабилизовати и међусобне односе све је више знакова да би оне могле изгубити тај стабилизациони потенцијал због све комплекснијих геополитичких утицаја у регији. Ако ти знакови постану израженији, и једна и друга земља могла би остати без тог потенцијала. Остану ли без њега, остаће без значајног дијела своје политичке моћи. Овакво националистичко исцрпљивање несумњиво слаби ту моћ. Одговорна водства двају држава требала би да раде другачије„, рекао је Пуповац.

Упитан, с обзиром на то да Косово и Метохија иде путем евроинтеграција, шта је важно учинити да Србима на КиМ у будућности буду поштована права, он је истакао да се треба организовати и развити институције, препознати и артикулисати проблеме, образовати кадрове и створити комуникације и партнере у Европи и свијету.

Требали бисмо се чешће сретати и размијењивати мишљења и искуства, а понекад се и помагати у политичком дјеловању, јер су наше позиције сличне“, рекао је Пуповац.

Тањуг