Радио Требиње у посјети Народној библиотеци „Др Љубо Михић“

ЉУБИЊЕ l Екипа Радио Требиња провела је дан у Народној библиотеци „Др Љубо Михић“. Кроз простор од 500 квадратних метара нас је провела млада директорица Милица Лучић, професор српског и италијанског језика која је и судски тумач за италијански језик. Љубињци имају прилику да сваки дан пронађу за себе нешто јер се у библиотеци налази више од 25.000 наслова, страних и домаћих писаца.

Према ријечима директорице Лучић, библиотека је веома посјећена, поготово млади воле доћи у читаоницу која је модерног изгледа.

„Прилично је опремљена, има 50 сједећих мјеста које у сваком тренутку могу користити ученици, студенти, али и старија популација. Често се користи за учење, читање али и за одржавање разних семинара, предавања и слично“, прича нам Милица.

Она додаје да библиотека посједује и интернет просторије које тренутно нису у функцији.

„Разлог је расходована и застарјела компјутерска опрема. Тако да се трудимо да урадимо нешто на том пољу и надам се да ћемо у наредном периоду успјети. Тако да бисмо могли пружити много више различитих услуга корисницима библиотеке. Иако смо прилично задовољни и изгледом и посјећеношћу као и бројем књига којима располажемо, рачунарска опрема нам је тренутно најпотребнија. Аплицирали смо са једним пројектом како бисмо покушали обновити наше интернет просторије и подигли библиотеку на већи ниво. Самим тим би могли лакше и организовати неке књижевне манифестације“, додала је Лучић.

Компјутери нису оно што једино недостаје овој библиотеци која, од када је настала давне 1965. године представља значајан фактор у култури и образовању на овим просторима. Док смо разговарали са директорицом и осталим радницима, иако је била веома пријатна атмосфера, примјетили смо да је изузетно хладно, иако је тек почетак октобра.

„Баш је хладно, морам то истаћи. Зграда је прилично стара, па и поред проблема крова и старе фасаде бих поменула проблем гријања који имамо. Али водимо се скромношћу, јер знамо да ће се један по један проблем рјешавати. Доћи ће ред на све.“

Без обзира на проблеме, љубињска библиотека, једна је од најљепших на овим просторима. Богатом је чини и етно соба која из дана у дан све више привлачи пажњу посјетилаца.

„Прије пар дана смо имали посјету туриста из Данске. У етно соби се налази збирка бројних предмета и материјала који су сакупљени у селима на подручју општине Љубиње. То су материјали који су се користили у пољопривреди, домаћинству и у сврху кућне радиности. Херцеговачке ношње, типично херцеговачко огњиште, листови дувана, и сви они предмети који подсјећају на вриједне Херцеговце. Ако неко од њих посједује неке старе материјале могу их донијети да обогатимо нашу етно збирку.“

Директорица Лучић каже да се слободно може похвалити бројем одржаних изложби слика, промоција књига у протеклом периоду.

„Подсјетићу вас на неке које се нису одржале баш тако давно. Недавно смо имали изложбу слика др Борка Сорајића која је затворена прије пар дана. У нашој библиотеци су игране и разне представе, као што је и представа „Матичар“, манифестација посвећена руско-српском пријатељству, промовисање књиге Ратомира Ћука „Сегејева далека звијезда“, затим промоција Љубињског гласника…“

Милица је закључила разговор истичући задовољство што се у малом мјесту као што је Љубиње увијек тражи мјесто више, шта год да се од културних манифестација догађа.

„То ми је мотив да наставим даље, да се трудим да организујем што више догађаја који нас духовно и културно обогаћују. Имамо тренутно око 400 чланова који редовно користе литературу. Ту има доста младих који траже школску лектиру али међу њима има и старије популације која радо за себе бира романе, поезију, бестселере. Ја као неко ко је млад, а има велику одговорност водећи једну овакву културну установу са богатом традицијом, могу рећи да осјећам велику сатисфакцију због различитости садржаја. Али, понекад ми је веома напорно. Нерјетко проводим викенде у библиотеци припремајући, организујући или присуствујући пробама. Али када видите да није узалуд, да људи долазе, да позитивно коментаришу сав наш труд, онда се напор заборави. Једноставно имам жељу да идем напријед и да већ сљедећи дан размишљам шта ћемо опет организовати“, истакла је Лучић.

Сунчица Пешић