Радници се „кљукају“ лијековима

stres

БАЊА ЛУКА l Просјечан радник у Републици Српској има проблем са видом, мучи га реума, под стресом је, боли га желудац и пије лијекове за смирење.

Ово је општа клиничка слика радника направљена на основу мишљења стручњака. Многи радници антидепресиве узимају умјесто оброка. Због малих и нередовних плата, лоших услова на радном мјесту, прековременог рада и свакодневног стреса на послу, све више радника оболијева, упозоравају у Савезу синдиката Републике Српске.

„Наша истраживања показују да је сваки други радник изложен стресу на радном мјесту, сваки шести трпи психички притисак од стране надлежних, а 11 одсто их пије антидеприсиве због посла“, каже Божана Радошевић, стручни сарадник за економска питања у Савезу.

Она истиче да више од 43 одсто радника ради прековремено а да за то нису плаћени, док их скоро трећина не прима редовно плату.

„Све то изазива додатни стрес радницима и обољења која нису професионална обољења него су постала уобичајена за скоро свако радно мјесто“, истиче Радошевићева.

У Заводу за медицину рада и спорта кажу да радници у привреди у Српској најчешће оболијевају од болести ока и уха, болести везаних за исхрану и метаболизам, затим од срчаних обољења и високог притиска, те болести мишића и костију.

„Прековремени рад сигурно негативно утиче на квалитет рада и на здравствено стање радника. Прије свега, прековремени рад дужи од осам часова, а нарочито дужи од 12 часова доводи до замора, а самим тим и до већег броја грешака што неминовно може да узрокује повреде на раду“, каже Мира Поповић, директор Завода.

Прековремени рад је узрок поремећаја исхране и тегоба пробавног система.

„Све то доводи до пада концентрације и пажње, психофизичог замора, стреса због којег долази до поремећаја социјалних и породичних односа, што може произвести низ психичких проблема код радника“, истиче Поповићева.

Иако то није законска обавеза, послодавци би требало да обезбиједе систематске прегледе за запослене бар једном годишње.

„Све мање послодаваца у приватном и у јавном сектору то чини јер је ријеч о додатном трошку. Примјера ради, полицијски службеници на нивоу БиХ су задњи пут имали систематски прије седам година. Нико не води рачуна да је ријеч о људима који раде тежак посао и који носе оружје, а нико их не контролише“, каже Борислав Радић, директор Агенција за мирно рјешавање радних спорова Републике Српске.

Блиц