Радојево весло у магацину

Један од првих требињских олимпијаца, веслач Радоје Ђерић, однедавно је одлучио да престане са активним бављењем овим спортом.

У својој каријери освајао је медаље на свим престижним такмичењима. На баш свим, осим на једном, на Олимпијади.

„Шта да се ради. Остао је велики жал јер мислим да сам био близу и тог подухвата. Лондон је био историјска прилика за тако нешто, али нажалост, до тог циља нисам стигао“, са тугом у гласу каже нам прије пар дана Радоје.

А његова спортско-животна прича имала је исти ток, као и код ваљда свих талентованих Херцеговаца који су спортску усавршавање и афирмацију потражили ван требињских и херцеговачких веслачких стаза, стадиона, спортских дворана, пливалишта…

Од куће је отишао као голобради дјечак, са тек напуњених 14 година у Веслачки клуб „Партизан“ који је препознао његов таленат. По доласку у Београд, у спортски интернат, услиједили су напорни тренинзи, путовања, такмичења, школовање…

„Јесте било је напорно. Хладни, готово залеђени Дунав и Сава, одласци на готов све свјетске континенте… Напорно је било, али сам имао свој циљ и јасан правац. Мислим да сам га достигао. Или бар највећим дијелом. Светско првенство на Бледу 2011. за мене има посебан значај. Као најмлађа посада Горан Јагар, Милош Васић, Миљан Вуковић и ја смо успели да се у четверцу без кормилара да се пласирамо на Олимпијске игре у Лондону 2012. Пласман и учешће на овом такмичењу је мој најзначајнији спортски резултат“, каже нам Радоје.

За крај ове приче и један податак, који нам је испричао Радоје, а спада у дио новинарских сјећања на које је потписник ових редова веома поносан.

„Сјећам се првог интервју за Радио Требиње. Сјећам се разговарали смо једне недјеље поред чесме на пијаци. Разговарали смо и чували твоје малишане. То је један од мојих најнеобичнијих али и најдражих интервјуа. То је био мој први интервју. И ево са тобом, сада радимо мој посљедњи спортски интервју. Али дружићемо се још“, са сјетом у гласу прича Радоје.

Радоје са Миленом Рашић

Наравно да ћемо се дружити. Пред Радојем је сада ново поглавље у животу. Открио нам је и да је у вези са одбојкашицом Миленом Рашић, капитеном репрезентације Србије, рекао нам је да је почео да ради у једној реномираној београдској фирми, да и даље рекреатино завесла.

Али оно што нам није рекао поприлично се наслућује. По оној старој пословици „ко једном уђе у веслачки чамац никад не излази из њега“.

Челници Веслачког клуба „Партизан“ на опроштајној свечаности поручили су Радоју да ће му приредити још један опроштај, имајући у виду да ће се Радоје вратити.

Па нека тако и буде.

Ратомир Мијановић