Разговори о представи „AD INFINITUM“ СЛОВАЧКОГ ПОЗОРИШТА „ВХВ“ ИЗ СТАРЕ ПАЗОВЕ

razgovori Stara Pazova1

Жељко Хубач, водитељ разговора

Ово је изузетно репрезентативно отварање Фестивала фестивала. То је аутентичан умјетнички израз. Покрет у представи се чинио једноставан, али  је технички јако захтјеван и тешко је постићи равнотежу тијела у односу на простор, поготово дупло мањег од изворног. У потпуности је савладан покрет. Представа има и необичну ликовност, а интересантна је била и шминка. У основи ликовности представе је добар дизајн свјетла који у датим тренуцима јасно апострофира одређену врсту емоције и драмске акције с једне стране, а с друге стране – неки облик пантомиме је сакривен у сјенци, у озрачју, и јако је добро артикулисани. Дизајн свјетла има јасну драматуршку поруку. Бочни мостови, паралеле се јако бране емоцијом, а фронтални свјетлосни снопови покретом у његовом механичком и сваком другом смислу. Врста музичке подлоге је озбиљан рад који је заснован на једном гудачком квартету који у одређеним сегментима носи главни емотивни код, јасно дефинисана у мушко-женском односу са једне стране, а с друге стране – односу према Богу. То је простор нашег живота кроз историју, данас, сутра…

Ово је комплексан умјетнички рад који чину представу упечатљивом и моћном. Од самог почека постоји изражен песимисички тон у представи и емотивни набој који је изражен кроз неколико дивних лирских сцена, који дају наду да живот постоји због тога да би негирао смрт.

razgovori Stara Pazova2

Мирослав Кожик, редитељ представе

Пошто се у Требињу осјећамо као кући, нису нам сметали ни неки технички проблеми. Покушали смо да нађемо баланс између комерцијале и умјетности, који се мора тражити у аматеризму. Полако смо стварали тим, тражили смо да нађемо потребне људе који ће полако сазријевати са нама. Представа је рађена скоро двије године, пуно је било истраживачког и екперименталног рада. Код нас је традиција театар покрета, који се игра 25 година. Бавимо се театром истраживања и ово је трећи дио трилогије о људским манама и врлинама и, уопште – о човјечанству. Живот мора да има почетак и крај, да би свијет функционисао. Мора да постоји идеалан баланс између добра и зла, између исконског и људског ума. Црпили смо енергију из религијских књига, трудећи се да их тумачимо као едукативно штиво. Надам се да је представа драматуршки испратила цјелину коју смо жељели да покажемо.

Стефана Будимировић, глумица

Прво смо почињали од приче, што ми је много помогло. Представа има ширу проблематику, а не један мотив. Први пут се сусрећем са театром покрета, редитељ ми је доста помогао. На почекту нисам имала много вјере у себе, али имамо неколико изузетних глумаца који су ми помогли. Сваку сцену смо истраживали осјећањима.

Владана Степановић, ауторка свјетла

С обзиром да у моменту имамо све глумце на сцени, играмо се са сјенкама да би се фокусирали на све глумце. Отуд имамо доста игре свјетлима. Циљ је да се на почетку добије неки временски период, а да се послије отргне.

razgovori Stara Pazova3

Милован Здравковић, театролог

Театар је настао из ритуала, а ви сте успјели сложити све – од ритуала до 21. вијека и затворили сте круг. Успјели сте да нас опчините љепотом невербалног театра, који тешко пролази у нашој средини. Велике похвале за свјетло, тон, музику, све је лијепо сложено. Видјели смо све врсте умјетности, слике, скулптуре, класичан балет… Ово је један универзални театар, и потврдили сте да позориште може да егзистира посвећеношћу и истраживањем, ви сте истраживачки театар.

Александра Гловацки, позоришна критичарка, чланица жирија

Драматуршки је садржајно шта причају глумци, то је врло промишљено рађено, па се онда дошло на језик покрета.

razgovori Stara Pazova4

Горан Булајић, редитељ

Порука представе је универзална мисао „умри да би живио“. То глумци из Старе Пазове, који су се опредијелики за софистициран „други начин“ и врло моћан језик – убједљиво раде. Представа се доживљава као литература, прича и у томе је успјех. Аматери успјевају у врло захтјевном подухвату. Музика је јак ослонац у драматуршком смислу за све што су радили.  Успјели су јако добро да испричају цјеловиту причу.

Драган Копривица, редитељ

Представа је урађена до перфекције, ако је ријеч о плесном театру. Редитељ је довео 12 људи у координацију, да није било ниједног вишка или мањка потеза. Музика је доведена до перфекције. Умијеће је поставити толико људи да све буде хармонично. Ако гледамо овај пројекат као неки вид драме, а не само плесног театра, мени је дјеловало да је у почекту екпозиција била предуга. Ништа се не би изгубило када би се сажео почетак. Посебно сам уживио кад су сви глумци дошли на сцену, тад је рампа укинута. Стекао сам утисак да је комад на крају имао каскадно више крајева, што по мом мишљењу, не треба. Био био још бољи ефекат да је предтава пресјечена са неколико тишина. У жанру плесног театра представа добија све комлименте. Фестивал је са аматерима из Старе Пазове сјајно почео.

Д.Ч. (Фото: Јован Видаковић)