Разговори о представи „ДОМА“

Okrugli sto_03

Жељко Хубач, водитељ разговора

У вријеме потпуног отуђења породице, различитих егзодуса  и избјегличких криза, када смо егзистенцијално уништени, овај комад постаје, на неки застрашујући начин, актуелан. Пут искушења монаха је тематски оквир комада – искушење монаха који није добио благослов, али се на крају искупљује тако што је једно од дјеце повео са собом. Кокетирање Људмиле Разумовске са религозним мотивима, који су преиспитавање људске савјести у односу на окружење, је јако важан слој овог драмског комада, који има озбиљну слојевитост. Јасан знак пребацивања текста у савремено доба и на балкански простор појављује се у сценографији Македонаца на почетку представе – „Сунђер Боб и скопско пиво“. Током представе није потенцирана таква врста савремености, знак је дат само на почетку, што је легитиман поступак. Видјели смо и необичан дизајн свјетла, са сталним мијењањем свјетлосног штимунга. Када су оваке теме у питању, прилика је да се стварају ликови. У тексту Људмиле Разумовске односи су јасно предочени и мислим да су македонски глумци били на путу који је ауторка задала у карактеризацији ликова, пошто је њена сочна карактеризација ољудила јако мрачну тему.

Okrugli sto_05

Слободанка Чичевска, редитељка представе

Жељела сам да одаберем комад који одговара узрасту младих глумаца, а тиче се свих нас. Нисам хтјела да се ови млади људи претварају у старце. Имали смо пех да промијенимо пет људи у посљедњих петнаест дана пред долазак у Требиње. Свјетло у представи  је требало да покаже хаос у нашој души. Пошто наши професионални техничари нису могли да дођу, први пут сам радила свјетло и тон па је, можда, било грешака.

Okrugli sto_08

Kристијан Јорданов, глумац

Сваки дан смо свједоци дисфункционалне породице, која се распада. Тема нам је блиска, дјеца су препушена сами себи. Дјеца која живе у домовима разликују се од дјеце која самовољно напуштају породицу, али је бол који осјећају исти. Текст нам је одоговарао, јер смо до сада радили представе по текстовима који су нам били страни, па их нисмо могли добро савладати и играли смо вјештачки. Уколико се нешто не доживи или није дио тебе, не може се на сцени показати онако како треба.

Милован Здравковић, театролог

Ауторка текста, Људмила Разумовска је успјела да осавремени муку коју имају млади људи. Вршњачког насиља је увијек било у свакој средини. Зато постоје умјетници да нас опомињу и освешћују о проблемима који су присутни.

Okrugli sto_12

Драган Копривица, редитељ

Сценографија је на почетку представе знаковно добро функционисала, то су били симболи неког рециклираног друштва, отпада друштва и времена, који су у корелацији са збивањима и тако показају промашено вријеме или неке изгубљене генерације. Ово је још једна представа на Фестивалу фестивала која је, стицајем околности, лигитимисала млади ансабл. Редитељи који раде са младима знају које су муке да се режија приближи  њима и представа премијерно изведе. Нисте успјели да се одупрете литерарном театру, а поплава текста је била оптерећујућа за младе глумце,  да би ушли у представу која дозвољава редитељу да се искаже до краја. Редитељка је покушала да се снађе и послужила се тзв. „турским мизанценом“, што је мач са двије оштрице. Представа је, углавном,  била статична у средњем плану сцене и тај полукруг је оптерећивао сценска збивања. Аматерима се мора савјетовати како треба да иде њихова интонација, да глума није интонативно бјекство од самог себе, него они морају из себе изњедрити  интонативну страну и ликове. Млади глумци, улазећи у стереотип да не личе на себе кад глуме, пошто мисле да су тако ушли у улогу,  не исказују себе. Редитељ треба да ослобађа млади ансамбл да „проговара из себе“.

Okrugli sto_13

Зоран Ђерић, театролог

С обзиром да је трећина македонског ансамбла замијењена у посљедни час,  јасна је несигурност код глумаца који су се више трудили да изговоре текст него да га одглуме. Тешка социјална, економска ситуација у Велесу, гдје је представа рађена могла је да се рефлектурје кроз ову причу. У представи дјеца опонашају одрасле, њихове лоше стране, што се видјело у игри младих људи. Треба их похвалити за велики труд који су уложили.

Okrugli sto_17

Трајче Кацаров, драматург

Мото представе је да се не жале жртве. Дисфункционалност је на свим нивоима. Представа потцртава да се треба жртвовати и бити одговоран за дјела и поступке. Од тога се пошло и зато сам изабрао да „Дома“ дође на Фестивал фестивала.