Разговори послије представе „ДРАГИ ТАТА“

Жељко Хубач, водитељ разговора

Представа је у редитељској поставци и игри младих људи на сцени била „нокаут“. Публика је реаговала емотивно. Редитељка се трудила да потцрта све емотивно јаке елементе филмском музиком. Ова представа има једну кохерентну глумачку екипу која добро функционише, што се види и на сцени. Издвојио бих Јовану Петровић. Ово је у глумачком смислу један од два врхунца овогодишњег Фестивала фестивала. И ово је комад који се реферише на садашње вријеме. Врста пропасти средње класе је одлика свих затворених, аутистичних простора, а ми смо, нажалост, постали периферија самих  себе и због тога представа функционише и данас. Овакву врсту енергије, глумачког умијећа и театарског ангажмана треба подржати, јер  превазилази аматерске оквире и улази у простор озбиљног промишљања позоришног чина.

Наташа Радоњић, редитељ представе

Од 2008. године је дио екипе која је била вечерас на сцени у „авантури“ са мном. Ансамбл се мијењао,  кренуо је као драмска секција, а од  2011. године, када смо се почели појављивати на београдском фестивалу, чекамо да наступимо у Требињу.

Јована Петровић, глумица

Када сам први пут прочитала текст – био ми је доста тежак и нисам пожељела да играм у  таквом комаду. Била сам за то да публици понудимо нешто веселије. Представу смо први пут оставили по страни, а почели смо је радити прије три мјесеца. Тад сам поново почела да читам текст, а онда ме улога почела узимати и препустила сам јој се.

Јелена Михајловић, глумица

Када сам прочитала текст било ми превише тешко,  такође, сам мислила да је нашој публици потребна комедија. На почетку сам молила редитељку да је не радим, али сад ми је ова улога најдража. Требиње чекам пет година и дочекала сам.

Новак Пулетић, глумац

Мени се текст свидио. Улога коју сам играо је најљепша коју сам икада играо, јер показује невино биће које је грешком родитеља дошло ту гдје јесте. Коцкице за овај текст се нису поклопиле до прије три мјесеца, а од тада је цијела екипа допринијела да имамо тимски дух, што је најбитније. Играмо за тим, за публику, а тек онда за жири и све остале. Требињска публика је била заиста „нестварна“.

Драган Копривица, редитељ

Осим што је текст квалитетан, што су ликови изнијансирани, живи, животворни и богати, мислим да је недостатак текста, који се могао превазићи, што представа има више крајева и што је ауторка, након што је све рекла, објашњавала то до краја. Тај дио на крају је створио замор материјала, нити грешаком редитеља, нити глумаца. Био бих срећан ако би се крај скратио, пошто је гледаоцу све јасно 10 до 15 минута раније. Глумци су били сјајни и ово је једна од двије најбоље представе Фестивала фестивала. Редитељ није држао „гвозденом“ руком представу него је дозволио глумцима да се доказују. Режија је ненаметљива, није се осјећала, иако је ово, прије свега, глумачка представа без иједног слабог мјеста.  Као гледалац сам обрадован оваквим остварењем.

Милован Здравковић, театролог

Представа је феноменална. Ово је глумачка, али и изузетна редитељска представа са вишеслојним сценама. Глумци из Београда су боље прихватили компликоване вишеслојне сцене него, понекад, професионалци.

Владимир Путник, редитељ

Овај ансамбл до сада је на сцену поставио неколико врло успјешних представа. Наташа Радоњић и њен хомогени ансамбл стварају скоро непогрешивом интуицијом, продирући у саму срж проблема младих људи. Сценско-сценографска метофора у којој је централни објекат тобоган, који је најатрактивнији реквизит дјечијих паркова (у току сурових драмских збивања се претвара у мјесто за дрогирање, а недалеко од њега дешава се и сурово силовање) посебно ми се свидјела. Икона дјетињства гротескно сурово се претвара у контрапунк и на томе честитам. Ансамбл је углавном уједначен, са два бисер -лика Милицом и Банетом, који су боље изведени него што су их извели глумци Југословенског драмског позоришта. То потврђује тезу да аматери могу превазићи професионалце ако играју овакву врсту текста. Гледали смо преемотивну представу, али ниједног момента није дозвољено да то пређе на ниво „шит“ серија које нам се сервирају из Турске, Шпаније и других земаља.

Ана Ратковић, терапеут и сликар из Београда

Фасцинирана сам овом представом. Доживјела сам их као професионалце, оставили су јак емотиван утисак на мене. Одушевљена сам ансамблом из Београда, толико су дивни млади људи, пажљиви једни према другима.