Разговори послије представе „ЕВРОПЕЈЦИ“

Жељко Хубач, водитељ разговора

Аутор текста Мирољуб Рики Недовић већином је писао комедије, попут ове коју смо вечерас гледали. Он је, као и сваки глумац, вјешт у творењу дијалога. Неспоран списатељски дар потиче од његовог глумачког заната, бритке реченице окренуте су ка разним асоцијацијама данашњице. Ово је текст који је свима нама тематски заједнички, с обзиром да смо сви декларативно европејци, а супштински нисмо. Примарни циљ аутора текста је да глумцима понуди простор за живу игру и да насмије публику. То су глумци из Македоније успјели. Ово је комедија која се базира на српском виђењу европејства. Представа из фарсичног угла покушава да оствари одређено катарзично дејство и покаже одређене менталитетске проблеме које нас опхрвавају у стремљењу ка Европи.

Слободан Елисеев, редитељ представе

Послије 30 година сам у Требињу као дебитант, иако сам при крају каријере. Текст по коме је рађена представа актуелан је на цијелом Балкану. Мислим да је публика одлично прихватила представу, за шта смо и награђени. Било је лијепо радити са овим младим људима, а мијењање свијета је фарса. Ово је за мене више трагедија него комедија. Свијет је трагичан.

Игор Тошев и Стефан Ђорчев, глумци

Хвала публици што нас је разумјела.  Ми смо аматерско позориште које се договори да нађе неки текст, па онда адаптирамо тај текст. У „Европејцима“ није била велика адаптација, у почетку је било помало тешко, али није био велики проблем, јер се исте ствари догађају свима на Балкану. Текст ће бити атрактиван још годинама на нашим просторима. Ово је иронија балканске трагедије.

Милован Здравковић, театролог

Ово је балканска фарса. И Европа је фарсична, наши сусједи који су у Европи нису бољи од нас, али то нас не ослобађа наших мука. Не треба да кукамо за Европом, ми смо у Европи, само што је то политика. Та политика нам даје простор да правимо овакве фарсе, као што је урадило позориште из Македоније.

Трајче Кацаров, селектор Фестивала фестивала за Македонију

Позориште је синтеза реалитета. Иза реалитета текста долази реалитет глуме, па режија. Овдје је ријеч о статичној представи у којој све што се дешава се догађа преко карактера ликова, што је и редитељ схватио. У хијерархији елемената доминира дијалог, што је и публика схватила и увијек је реаговала на дијалошке форме. Ракурс посматрања ове позоришне композиције полази од текста. У овој ситуацији Европа је метафора и мислим да је исто тако посматрао и аутор. Представа је имала боју какву има македонска застава, а одједном долази нешто хладно и оно улази у неке наше навике. То наводи да се заборави све што је наше, да оно метафорично иде назад, а европејско напријед. Мислим да ова представа тако треба да се гледа и да она носи поруку. Писац је желио неке ситуације кабаретски да изнесе како би дуже живјеле. Желио бих да се представа гледа из реалитета аутора, јер су глумци показали шта је аутор хтио да каже и докле је да иде са својим текстом. Редитељ је дао апсолутну предност тексту и писцу.

Драган Копривица, редитељ

Дао бих неке сугестије младим људима из Македоније. Били сте дикцијски добри, али је галама била потпуно неразумљива. Два млада глумца су оставила дојам да је ово првенствено дуодрама, уз лијепу асистенциу  других ликова и показали су таленат за комедију. Младић који је играо Сотира често је гледао радозналу публику, што се не смије радити. Један од активних судионика представе је био суфлер, што се не може дозволити. То су мали гријеси младости и почетничког гледања, али о томе треба водити рачуна. Младим глумцима из Македоније треба честитати на подвигу који су урадили. Ово је гледљива представа, али наслов није адекватан, пошто су глумци били најбољи у дијеловима гдје нема приче о Европи, односно у комедији нарави, која је иста на свим нашим просторима. Тада је била најбоља игра, а Европа је била детаљ којом се популаризовао комад у цјелини. Комад је требало штриховати, како би добио на динамици и љепоти. Највећи домет представе је интеракцијски рад два млада глумца.

 Горан Булајић, редитељ

У животу и у позоришту све је питање жанра – или волите овакво позориште или га не примате. Македонци су потпуно свјесно одабрали кабаретску структуру. Ово је у драматуршком смислу кабаре. Кабаре нема развојну драматуршку линију, велику психологију, базира се на досјеткама и игри знакова. Ова представа по својим преигравањем често асоцира на неко медитеранско пучко позориште које може да функционише и на отвореном простору. „Европејце“ сам доживио као представу која хоће да забави, засмије, али и да упути неку стрелицу која ставља помало соли на све то. То су глумци урадили како треба, а све остало је ствар наше перцепције.