Разговори послије представе „МАЛОГРАЂАНСКА СВАДБА“

Жељко Хубач, водитељ разговора

Ријеч је о паметном редитељском поступку, који је, стриктно поштујући комад, добио осавремењавање које је показало да неки појмови са којима данас баратамо имају друго значење у односу на вријеме када су настали комади. Појам малограђанског данас је у некој другој равни и ситуација свадбе је искориштена као врста слике неког малограђанског друштва у коме је одстуство сваког морала, система вриједности. Редитељ изразито вјешто  поставља ликове, са јасним, дивно пласираним знаковима, у једном доброј динамици. Имамо семантички код, који је, с једне стране, дискретан, а с друге нимало баналан и, опет, јако упечатљив. Динамизам у редитељском синкретизму је било јако угодно пратити. Глумачки ансамбл је дисциплинован и од почетка до краја у фуриозном ритму, добром измјеном темпа и с пуно снаге да изгура ову представу. Редитељски поступак је тачан и чист. Гледали смо сјајну представу која је један од субклимакса Фестивала фестивала.

Радоје Чупић, редитељ представе

Било је врло мало мојих интервенција у тексту. Рад са глумцима је био мало другачији, много смо разговарали, морали смо сви да схватимо шта је то малограђанштина и шта носи, као и разлику између малограђанштине данас и у Брехтово вријеме. Рјешење комада је реакција на мој страх до чега бујање малограђанштине може да доведе, сигуран сам да доводи до фашизма и храни тај фашизам. То је оно што ме плаши. У почетку сам имао много више повјерења у њих, него они у себе.

Цвијета Јовановић Мучалица, глумица

Имали смо око четрдесетак проба за представу, уколико се узму и пробе са кореографом. Оно што нам се свидјело код редитеља  је што он не дође са коначним рјешењем, него заједно с нама долази до неких рјешења, извлачећи из нас оно што можемо. Мислим да је представа истинита и сурова, јер живимо у времену гдје сви морају исто да мисле и понашају се на исти начин. Увијек буде мук док траје представа, тек касније настају реакције. Драго ми је што смо били храбри да је поставимо на сцену.

Зоран Радуловић, глумац

Тешко је рећи који је био моменат када смо схватили све што је редитељ желио да ми постигнемо. Имао сам велики страх кад је рекао да ћемо радити Брехта, јер је то озбиљан позоришни залогај. Биле су напорне пробе, првих неколико проба текст није било на столу, разговарало се о малограђанштини. Сви смо се трудили да нађемо концепт за ову представу иако је редитељ имао главну идеју. Волим да играм ово остварење јер има снажну поруку. Изуетно је напорна физички и психички, али желим да је још дуго играмо, пошто има снажну поруку за вишеслојну публику.

Владимир Путник, редитељ

Присуствовали смо правом театарском чину. Вечерас је требињски Фестивал фестивал подсјетио на позоришну светковину.  Маштовита, разиграна, са прецизном и занимљивом кореографијом, на изврсну музику, коресподентна са данашњим временом и са овом представом би, претпостављам, и Брехт био задовољан. Тема малограђанштине је широка и општа и добро је што се нуди нека врста бисекције малограђанштине. Ту су медиокритетство , простаклук, скорјевићство, глупости, а  све то не мора, али може одвући у фашизам. Глумци и редитељи су на истој таласној дужини, па све ефектне редитељске идеје ансамбл не само да испуњава, него и надограђује. Захваљујем им се на предивној позоришној вечери.

Милован Здравковић, театролог

Срели смо се са редитељем који познаје Брехта и ансамблом који може да га изведе. Поступак редитеља је мудрост, јер мудар редитељ не улази као диктатор, он улази тако да поштује умјетнике да се развијају, а направио је представу какву он воли, то је његов рукопис. То је мудрост и искуство. Похвалио бих иновације и осавремењавање Брехта, а то је само појачало Брехтовску линију. Брехт овдје дјелује на нас  подсвјесно, не одмах, а од тога  и не треба тражити више.

Драган Копривица, редитељ

Посебно је значајна креативна страна комплетног пројекта, али и улога глумаца који су беспријекорно одрадили сваку мисао редитеља, синхронизовано, озбиљно, педантно, дисциплиновано, па су одржали јавни час из поштовања колективног чина. Било је дивно гледати како глумачки ансамбл може дјеловати као један глумац на сцени. Имали смо лијеп  дијапазон глумачких оставарења са богатством различитости.  Намеће се питање да ли је постојала рововска битка редитеља са драмским текстом и поздрављам скраћења. Текст је можда могао да скрати  још мало, што би се одразило на јачу динамику оног што је вечерас виђено. Најјачи дојам су оставиле сценске радње, одличан мизансцен и глумачки задаци који су реализовани до перфекције. Можда је могло доћи до динамизације овог драмског пројеката, али је представа сами врх Фестивала фестивала и ту нема дилеме. Ово остварење је оставило, до сада, најбољи утисак, посебно зато што је редитељ мудро давао шансу глумцима да кажу шта они желе. Редитељска рука није била мач који реже представу од почетку до краја него су се надопуњавали на најљепши могући начин.