Разговори послије представе „СУТРА ПРИПАДА МЕНИ“

Жељко Хубач, водитељ разговора

Све представе које смо видјели до сада, на овогодишњем Фестивалу фестивала, суочиле су се са неким озбиљним проблемима данашњице, што је новост у идеолошком, друштвено ангажованом и социјалном смислу. Жеља да се позориштем мијења свијет је добар приступ театру на идејном плану. Млади људи који су прошли кроз сцену овогодишњег Фестивала имали су жељу да се кроз позориште на врло храбар, мање или више успјешан начин, суоче са оним што нам се данас догађа. Бјеловарска представа је, можда, најдаље отишла у савременом суочавању са стварношћу. Представа је имала занимљив, атрактиван крај, уз пјесму чије значење сви знамо. Из младих глумаца проговарају многобројни гласноговорници носилаца различитих идентитета, који користећи националну припадност покушавају да задовоље лични интерес, не размишљајући о посљедицама тога. На јасан начин су наведене и посљедице таквог тумачења и односа према стварности. Аматери из Бјеловара на отворен начин проговарају о неким околностима који су саставни дио не само балканског, него и других простора. Видјели смо јасан редитељски поступак који се фокусира на најситније детаље текста у првом дијелу и на кореографску завршну сцену која указује на „тачку на И“. У умјетничком смислу, најинтересантнији су четворо глумаца који евидентно имају одређено искуство у позоришту, јасне су им реченице и јасно дефинишу односе, имају снагу у монологу.

Маја Фабичевић, редитељ представе

Срећни смо што смо били у дивној требињској дворани пред многобројном и дивном публиком. Текст ме водио тамо гдје ме водио и нисам размишљала о другачијој драматургији. Имамо доста разигране представе, али на овом тексту нисмо пуно радили, осим неких ситних интервенција у покрету, уздаху… То је унутрашње проживљавање глумаца, једно говоре, а унутар себе проживљавају ситуације. Ту би, мислим, нашкодила нека велика драматургија.

Милован Здраковић, театролог

Честитам на идеји и на храбрости, ово је друштвено најангажованија представа до сада. То потврђује да се млади људи баве и ангажованим стварима. Текст није изневјерен, млади глумци су га изнијели.

Трајче Кацаров, селектор Фестивала фестивала за Македонију

Поздрављам што су аматери из Бјеловара изабрали ову тему и што су млади људи показали разумијевање према таквој теми. Једина замјерка је што се глумци нису чули баш добро, нису имали гласовну пробу. Мислим и да је представа била мало статична. Зато публика излази, не зато што не воли тему. Представа се гледа из задњих редова и ако се из задњих редова може чути и видјети све, онда је представа одлична. У неким моментима били смо у ситацији да повјерујемо у артикулацију глумаца, што је било баш добро.

Владимир Путник, редитељ

Због динамике представе се могао разбијати монолог, па настављати. Редитељ је, можда, могао да размишља о другачијој драматургији представе.

Драган Копривица, редитељ

Честитам редитељу представе на ентузијазму и раду са младим људима. Очигледно је да се на Фестивалу фестивала догодила једна лијепа смјена генерација, неки нови, млади људи носе ту бакљу драмског аматеризма.Ово је један од најактуелнијих текстова у овом тренутку, а драго ми је што су  указали да вал фашизма кружи Европом и свијетом. Примијетио сам да су додате неке инпутације текста, показајући тако да нам свима пријети нека опасност и да су млади људи они који носе упозорење које треба сви да слушамо. То је оставило лијеп дојам. Било је много добрих порука због којих је вриједило радити овај комад. Концепт представе је, на неки начин, састављен из четири монодраме које су се смјењивале, а редитељ остварења се држао текста. На лијеп начин је пренесена атмосфера сукоба историје и малог изгубљеног човјека, која се осјетила на сцени. Проблема са дикцијом и гутањем слогова, што је бољка младих људи, било је и вечерас.