Rodoljub Čolaković – Moji dani sa Ivom Andrićem (6): ZAŠTO JE VOLIO MUSTAFU GOLUBIĆA

Oni su drugovi iz đačkih klupa u Sarajevu. Volio je Mujku, naziva ga vitezom, pravdoljubivim i istinoljubivim, čistim i čestitim. Nije bio zaokupljen problemima intelektualnim, bio je čovek od akcije. Kaže da je imao smisla za humor, što ja, veli Čolaković, kod Mujke nisam primjećivao. Njega je Andrić poslednji put video 1923. u Beču – Mujko je bio ilegalac, a Andrić diplomata

Onda, 30. aprila 1966. dva prijatelja, na večeri kod Andrićevih razgovaraju o vrlo zanimljivoj temi.

„…Molio sam Ivu da se prihvati članstva (i predsedničkog položaja) u odboru za proslavu 50-godišnjice smrti Petra Kočića. Pristao je, iako je molio da, ako se ne mora, ne bude predsednik odbora. Malo smo razgovarali o nasleđu i rev(olucionarnoj) tradiciji i složili se da su i Kočić i mladobosanci preteče današnjih boraca protiv nemačkog imperijalizma, koji nas je dva puta u 25 godina pohodio, noseći nam uništenje. Ivo ceni Kočića (on je tvorac moderne pripovetke u Bosni, kaže Ivo), poznaje njegovo doba i njegovo delo, čak je održao studentima ceo kurs o Kočiću. Pričao je zanimljivo o Švajcarskoj – kaže bum je neverovatan, bogate se fabrikanti precizne mehanike, fabrikanti lekova (dve najvažnije industrijske grane). Socijalisti gube teren, a u Cirihu propao na izborima dugogodišnji predsednik opštine. Kaže za čuvene lekare da su to velika gospoda, koja samo što pogledaju (a ne pregledaju – to vrše nižešarže) pacijentu naplaćuju 150 šv(ajcarskih) franaka. Čak kod berberina ne možeš doći na šišanje prosto sa ulice, nego moraš zakazati. Novac sve i svja, a novac je dušegupka, kaže Ivo.“

Autor kolumne: Žarko JANJIĆ

Obavijestiće nas Čolaković da su jednom prilikom (26. maja) pričali o Muslimanima, ali i da razgovor nisu doveli do kraja, pa da su bili u Bagremaru kod Bačke Palanke, pa da je zaključio (7. juna) da se Ivo ne osjeća dobro, ali da će za koji dan u Herceg Novi. A onda će, potkraj jula, zajedno provesti nekoliko dana u vili Stojčevac kod Sarajeva, poslije čega će, 31. jula, to ovako biti opisano:

„Došao Avdo (Humo) sa Olgom (Ninčić – Humo) i decom. Dugo smo sedeli sa Andrićem i pričali o sudbini Jevreja povodom Avdine primedbe da u Badgasetin najviše dolaze oni, i to iz raznih krajeva sveta koji su pobegli ispred Hitlera. Sad dolaze u banju, u koju su nekad, živeći u Beču ili negde u Nemačkoj, dolazili. Andrić je ispričao o dr Hiršfeldu čiju je knjigu ‘Moj život’ objavila Srp(ska) književna zadruga. Potresna priča o čoveku koga su gonili Nemci kao Jevreja, Jevreji pljuvali kao izdajnika jer mu je otac primio hrišć(ansku) veru, Poljaci odbijali da ga priznaju Poljakom.“

Potom, 2. avgusta, dotaći će i Čolakovićeve knjige, drugog toma „Kazivanja jednom pokoljenju“:

„Doručkovali sa Andrićem i posle sedeli i razgovarali. Odjednom mi reče; ‘Kažete da pišete drugu knjigu Kazivanja… Nastojte da pogodite isti ton kao u prvoj knjizi’. I onda je govorio koliko je ton važan u knjigama sećanja, kako nema smisla frizirati ili praviti se pametan ‘posle kadije’. Prešli smo na razgovor o Mladoj Bosni, o pokolenju kome je on pripadao. Znao je izbliza te mlade ljude koji su došli u doticaj s velikim idejama sveta, osetili su našu bedu i revoltirali se. Za (Gavrila) Principa veli da je bio za svoj narod, za Jugoslaviju, za čovečanstvo. Čitali su tada Kropotkina i Stepnjaka, (Artura) Šopenhauera i (Fridriha) Ničea, a Dimitrije Mitrinović bio je sejač modernog u umetnosti.

Govorili smo o Austriji, njenoj birokratiji, njenim metodama ubijanja. Andrić smatra da je Austrija gurnuta od strane Nemačke u avanturu prema Solunu.

Sa Andrićem je zanimljivo i poučno razgovarati, i ako se ne slažem uvek s njegovim mišljenjem. Samo, on je čovek mudar i širok, nije isključiv i uobražen. S njim se doista može raspravljati o svemu, jer njega sve interesuje“.

Razgovor u Stojčevcu, nastavlja se i trećeg dana.

VLUU L100, M100 / Samsung L100, M100

„Jutros posle doručka Andrić slučajno pomenuo u razgovoru (Mustafu) Mujku Golubića. Oni su drugovi iz đačkih klupa u Sarajevu. Voleo je Mujku, naziva ga vitezom, pravdoljubivim i istinoljubivim, čistim i čestitim. Nije bio zaokupljen problemima intelektualnim, bio je čovek od akcije. Kaže da je imao smisla za humor, što ja kod Mujke nisam primećivao. njega je Andrić poslednji put video 1923. u Beču – Mujko je bio ilegalac, a Andrić diplomata. Kaže: voleo je da se postavi zaštitnički i onda je bio kadar da se za onoga koga brani i pobije. Vrlo mi je drago što se, u tom pogledu, ocena Mujke slaže: ono što je Andrić govorio, sa onim što sam ja mislio, znajući Mujku već kao zrela čoveka i revolucionara.”

Za vrijeme posjete Novom Sadu, u razgovoru su se dotakli pjesnika Laze Kostića i njegove poezije:

“…Tim povodom Andrić je kazao kako Vojvođani prosto neguju kult nekih svojih istaknutih ljudi, ali, bez obzira na to, Kostić je veliki pesnik, misli on, originalan čovek. Zamera (Mladenu) Leskovcu što je izdao njegova pisma – niko nema prava da čeprka po privatnom životu velikih ljudi. “Ima u tom nešto prljavo”, kaže Andrić.”

Tih avgustovskih dana Čolaković i Andrić razgovaraju o vaspitanju, o čemu Čolaković bilježi:

“Zanimljivi su jutarnji razgovori sa Ivom. Jutro smo počeli o našoj grubosti i prostaštvu. Tako smo došli na naše domaće vaspitanje, na Višegrad, na život Ivin kad je bio dečak. Nikad nije tako prisno govorio o svom dečaštvu i odnosima: o tetki i hlebu, o poseti uglednim ljudima kad bi dolazio na raspust, o Tante – Loti, hotelijerki u Višegradu, koju je u nekoliko rečenica tako opisao da sam je video kao živu, čak je imitirao i kako govori. Sve on to začini nekomnekom pričom, nekom anegdotom, da bi ilustrovao svoju misao. “Tante Loti kaže popu Nikoli, poznatoj ličnosti u Višegradu tog vremena, koji je volio žene više negošto dolikuje: “Niste vi popo Nikola nego top Nikola”). U razgovoru Ivo pokaže kako je ogromno čitao i mnogo zapamtio, ali kao živu stvar koja mu danas osvetljuje izvesne pojave i odnose. Sve je to nenametljivo i lišeno svake želje da se blesne znanjem, erudicijom, uvek mu to služi kao ilustracija neke pojave ili odnosa.”

(Nastaviće se)