Са отварања фестивала: БЕЗ КУЛТУРЕ ЖИВОТ ОСТАЈЕ ПУСТ И БЕСКОРИСТАН

Градоначелник Лука Петровић отворио је у позоришној сали Културног центра у Требињу 60. јубиларни Фестивал фестивала, највећу смотру драмских аматера у региону, на којој ће се у наредним данима представити глумци аматери из Србије, Хрватске, Црне Горе, Македоније и Босне и Херцеговине.

Упућујући свима ријечи добродошлице у име града Требиња и Савјета Фестивала фестивала, Петровић је подсјетио да се град сваке године претвара у разиграну позоришну сцену која се креира на начин да се стварају незамјењиви и јединствени мостови културе.

„Без оваквих догађаја какав је наш заједнички фестивал, без културе, уопште, без највећих творевина људског ума и срца, наш живот остаје сиромашан, пуст и бескористан“, рекао је градоначелник, уз увјерење да ће овај фестивал наставити још дуго да траје.

Осврнувши се на почетке Фестивала драмских  аматера Југославије који се „одржавао првих 18 година на хварској Вињеранди“, гдје је започео 1957. године, а касније пребачен у Требиње, Петровић је подсјетио да је у Требињу седамдесетих година обновљен и реконструисан стари објекат Дома културе, од када је ова сцена „у буквалном смислу епицентар и највећи годишњи празник драмског аматеризма савезне Југославије“.

„Сваке године након републичких фестивала стизале су овдје, на Савезни фестивал, не само најбоље представе међу којима је било и ремек дјела позоришног аматеризма, него и представе које су наговјештавале и нове трендове у позоришту, уопште. Много тога је забиљежено и упамћено, а велика драмска остварења остала су за незаборав.

Ове вечери, кад обиљежавамо овај велики јубилеј, подсјећам вас на имена оних око којих се све у позоришту врти. То су глумци међу којима много њих и није живо, а на овим даскама наступали су и по десетак пута. Скоро да и нема ни једног великог глумца ондашњег југоглумишта, који се није поклонио овдашњој публици“, истакао је Петровић.

Он је поменуо имена само неких глумачких бардова бивше Југославије који су наступали пред требињском публиком, а чија имена, како каже, довољно говоре кога је умјетничког формата био овај Фестивал у свим овим деценијама.

То су били Воја Брајовић, Веца Андрић, Бане Шибул, Мирјана Карановић, Наташа Нинковић, Жарко Лаушевић, Мима Караџић, Предраг Ејдус, Драган Николић, Драгомир Фелба, Влада Путник, Вељко Мандић, Злата Нуманагић, Зијах Соколовић, Весна Чипчић, Факета Салихбеговић, Мирко Аџаип, Славенко Салетовић, Слободан Маруновић, Горица Поповић, Зоран Радмиловић и многи други.

Ове године, такође, у овој прилици, памтимо и представе које су у редитељском смислу биле маркери, не само за једну позоришну сезону, него и за дужи временски период. Посебно памтимо она остварења која су отварала нова врата, доносила нова умјетничка рјешења и досезала врхове сценског Олимпа. Иза њих, уз врхунске ансамбле, стајала су велика редитељска имена ондашњег професионалног позоришта. Навешћу само нека: Дејан Мијач, Оливер Викторовић, Раде Радивојевић, Владимир Лазић, Мирослав Беловић, Димитрије Јовановић, Благота Ераковић, Ахмет Обрадовић, Горан Булајић, Љубослав Мајера, Перо Чинбур, Заим и Гордана Музаферија, Давор Мојаш, Мирослав Бенка  и многи други“, казао је Петровић.

Говорећи и о онима без којих овај Фестивал није могао успјети, а били су, како напомиње, чланови или Умјетничког савјета, или Организационог одбора, или неког од стручних тијела, он је најприје поменуо Мишу Јевтића који због болести није могао присуствовати овом фестивалу, а затим и Бошка Бошковића, Исака Амара, Пера Крушчића, Драгана Топчиевског, Сеада Фетахагића, Петера Милитарова, Владу Коцијанчића, Мирка Пјевца, Рашка Јовановића, Слободана Вујовића, Егона Савина, Радована  Мрвашевића, Мићу Васиљевића, Градимира Гојера, Луку Кецмана, Драгана Копривицу, Николу Чучковића, Недјељка Контића, Ива Микулића, Јана Макана.

„Сва дјела ових људи које наводим и оних која нисам поменуо остала су забиљежена у аналима Фестивала, а најбоља остварења добила су и златне маске.

За ових 60 година додијељено је близу 600 златних маски, а шта су значиле за драмске аматере и какав су им подстицај у животу донијеле – то знају само они, док  ми можемо да претпоставимо да су биле велики и да су дале можда и пресудан подстрек за потпуно посвећивање позоришту тих младих драмских креативаца“, навео је даље Петровић, истичући понос на овај континуитет и захвалност свима онима који су Фестивал учинили тако успјешним  и општеприхваћеним културним догађајем.

Он је навео да је фестивал данас дио једног ширег културног пројекта који се у Требињу назива „Град културе“, а кога је за свог живота започео пјесник Јован Дучић, подвукавши да је управо Фестивал фестивала успјешно наставио ту замисао, чинећи дуго времена кичму свих културних догађаја, не само у Требињу, него у цијелој Републици Српској и бившој Југославији.

„Овај Фестивал је потпомогнут искључиво финансијама Града Требиња, а ове године су нам по први пут финансијску помоћ упутили предсједник Републике Српске Милорад Додик и Министарство просвјете и културе Владе РС на челу са господиним Даном Малешевићем“, напоменуо је на крају градоначелник, уз жељу да и ове године требињска светковина драмског аматеризма донесе изузетна позоришна остварења и нове узлете.

То је пожелио и министар Малешевић који је ове године по први пут присуствовао отварању Фестивала у Требињу и поздравио кратко умјетнике и публику у име Владе РС и Министарства просвјете и културе РС које, како је нагласио, подржава аматеризам у Републици Српској.

„На прошлој Скупштини је усвојена Стратегија развоја културе у Републици Српској коју смо почели једном реченицом – да и најразвијенија друштва без културе постају џунгла.

Овај фестивал сигурно је такав да доприноси развоју културе у Требињу, али и у цијелој Републици Српској. Свим глумцима аматерима желим да освоје неку од награда, а награда им је и та што су дошли у Требиње на Фестивал фестивала“, рекао је министар Малешевић, пожељевши гостима да уживају „у прекрасном Требињу и Републици Српској“, а публици да уживају у њиховој игри…