Бијели лук, чешњак или сарансак одавно је ушао у наше кухиње, наше традиције и митологије – као храна, као зачин, као лијек, као гонитељ злих сила... И све то, углавном, у изворном, сировом стању. А тек однедавно појављује се прерађен, обогаћен и лијепо упакован из једног погона у Љубињу. И гдје год се појави изазива завидну пажњу.
Зашто и како – покушали смо дознати кроз обилазак тог погона и разговор са Милорадом Попаром, директором „Фармавита“ и Индустрије меса „Имел“ из Љубиња.
„У склопу „Фармавита“, који дјелује већ 20 година, погон смо свечано отворили прије мјесец дана“, објашњава Попара и додаје:
„У њему смо за почетак запослили петнаестак радника, а план и циљ је да ће осим њих, овдје бити индиректно запослено још стотињак породица из Херцеговине, на основу кооперантске производње коју ћемо организовати. Овим путем зато позивамо све пољопривреднике који су заинтересовани за производњу бијелог лука, да нам се обрате – јер ми ћемо им у наредном периоду гарантовати откуп свих произведених количина“!
Милорад Попара[/caption]
„Што се мотива за отварање погона тиче“, наставља Попара, имали смо у виду да у свијету постоји 400 врста бијелог лука, а међу првих десет по квалитету је лук из Херцеговине! Други значајан фактор за покретање овакве производње био је да Европа 70 одсто својих потреба увози из Индије, Кине, Јужне Америке и других тржишта – и да постоји просто једна потреба за таквим квалитетним производом. Знајући да је наша регија климатски повољна за производњу такве врсте лука, одлучили смо се на производњу и прераду бијелог лука. Од бијелог лука ми овдје имамо десетак производа. То су различите врсте маринада, кисели бијели лук, пасте, али то није крај. Радићемо још на побољшању и усавршавању нових технологија и развоју нових производа“.
Је ли било интересовања из Љубиња и других крајева Херцеговина за кооперацију?
„Инетересовања постоје. Не само из Љубиња и Херцеговине, постоје из цијеле регије - из Босне и Херцеговине и околних земаља. Нама се јављају и људи из Србије, из Хрватске који су заинтерeсовани да производе бијели лук за нас“.
Каква је економска рачуница, на примјер једног Љубињца, да сарађује са вама?
„С обзиром на то да „Фармавит“ као предузеће финансира цјелокупну производњу, односно пољопривредном произвођачу ће давати сјеменски материјал, ђубриво, заштитна средства, водиће стручни надзор и гарантовати откуп, ту је онда сасвим јасно да постоји економска оправданост производње. А знајући да смо ми оскудни са пољопривредним површинама и да не можемо да производимо неке друге културе, мислим да у узгоју бијелог лука постоји велика шанса за све људе који овдје живе и раде“.
„Ове производе сте већ излагали?
„Производи су већ излагани на пар сајмова у земљи и у региону. И врло су позитивне оцјене свих конзумената, јер, као што знамо, херцеговачки бијели лук има специфичан окус и мирис, што га чини јединственим, па постоји велико занимање за такву врсту потрошње. А прије мјесец да смо имали овдје – код погона у Љубињу и посјету једне туристичке групе из Данске који су пробали и јако позитивно оцијенили наше производе“.
Ово је јединствен погон?
„Ово је први погон овакве врсте у земљи и региону“!
Гдје су вам циљна тржишта?
„Циљна тржишта су осим Босне и Херцеговине и Европска унија. А производи, на којима, као што видите, пише „Мирис Херцеговине“, односно маринирани бијели лук са ориганом, са босиљком и рузмарином, са поврћем у уљу, са чилијем, па кисели бијели лук и паста од бијелог лука већ се налазе у појединим радњама... План нам је да уведемо и још неке нове производе, те да покријемо цјелокупно тржиште – од продавница здраве хране до хипер маркета“.
С обзиром на то да разговарамо за „Глас Требиња“, логично је на крају и питање гдје наши читаоци могу доћи до ових производа?
„Па, што се Требиња тиче, у њему смо први пут наше производе изложили у „Херцеговачкој кући“, која је, као што знате, отворена прије неколио мјесеци“, каже директор Милорад Попара.
Жарко Јањић/Глас Требиња