Са промоције Нове Зоре: Свједочанство о преломним годинама наше културе

ТРЕБИЊЕ │ У оквиру 19. Ћоровићевих сусрета писаца – Српска проза данас, у организацији СПКД „Просвјета“ из Билеће и Музеја Херцеговине Требиње, у галерији ове установе данас су промовисани овогодишњи бројеви часописа за књижевност и културу „Нова Зора“.

Главни уредник часописа проф. др Милош Ковачевић истакао је да се три броја за 2017. годину – двоброј за прољеће и љето, те издање за јесен – читаоцу не препоручују само као најактуелнији избор српског књижевног и културног стваралаштва, већ и освјетљавањем питања која се тичу статуса самог српског народа, његовог идентитета, језика и писма.

У том смислу, Ковачевић издваја блок посвећен такозваној требињској декларацији о ћирилици, који најављује будући зборник радова насталих на требињском научном скупу из марта ове године, али и више од тога – службени статус ћирилице као јединог писма српског језика.

„Зборник ће заправо показати да је из Требиња потекла иницијатива за измјену закона о језику и писму, на чему се већ ради у Републици Српској. С друге стране, свједоци смо и једног замајца који највећи свој резултат има у најављеној декларацији о опстанку српског народа, а у којој ће се главни дио односити управо на статус језика и писма као идентитетских критеријума. Друкчије речено, кроз наш часопис се огледају преломне године нашег народа и његове културе, односно враћања идентитета том народу и култури“, рекао је Ковачевић.

Овогодишња издања „Нове Зоре“, додаје он, доносе и најактуелније од писаца у овој години – од вишеструко награђиваних сонета Мирослава Максимовића, преко прича Радована Белог Марковића и Мира Вуксановића, до поеме Милице Бакрач – која међу ријеткима данас подсјећа на 170 годишњицу Његошевог „Горског вијенца“, а цијели блок са причама и приказима посвећен је књижевнику Радославу Братићу, чиме се часопис, поводом 70 пишчевог рођендана, желио одужити свом преминулом уреднику.

Ковачевић препоручује и текстове Меше Селимовића и Емира Кустурице у рубрикама „Наши људи и крајеви“, који и личним свједочанствима потврђују „да је српска култура много шира и није само оно што је настало у кругу нашег православља“.

За члана редакције проф. др Михаила Шћепановића „Нова зора“ је својеврсна „кохезија српског говорног и културног простора“, тиме што просторно спаја све српске земље и дијаспору, а историјски – нашу културну прошлост и садашњост.

„То је часопис који не дозваљава, с једне стране, да се заборави старина и коријени – ту су разговори са најумнијим главама Српства, оно што је заборављено а што омладина може да нађе само у библиотекама. С друге стране, она отвара странице и за нове ствараоце, прати њихов рад – а млади магистри и докторанти по први пут се јављају и огледају управо на страницама Нове Зоре“, рекао је Шћепановић.

У оквиру ове промоције представљен је и зборник о стваралаштву књижевника Радослава Братића.

Уредник и приређивач издања проф. др Јован Делић истакао је да је зборник „Братићева Херцеговина“ прва књижевникова „колективна монографија“, која садржи 39 есејистичких и научних прилога, међу којима су и радови представљени на научном скупу о Братићевом књижевном опусу одржаном прошле године у Билећи.

Р.С.