071079

САРАЈЕВО │ Ранко Дебевец прворангирани је на листи кандидата за предсједника Суда БиХ. Освојио је, како сазнаје Журнал, највише бодова на интервјуу у ВСТС-у, а протекле три године оцјењиван је као најуспјешнији судија Суда БиХ. На другом мјесту је његова колегица Мира Смајловић, док је трећерангирана кандидаткиња – главна кантонална тужитељица из Сарајева Далида Бурзић.

Ранко Дебевец има подршку већине чланова ВСТВ-а. Но, иза Мире Смајловић стоји актуална предсједница Суда БиХ Медџида Кресо, као и руководство Странке демократске акције које, посредно или непосредно, има утицај на бошњачке чланове ВСТВ-а.

Права битка започиње данас у 8:30, за када је заказана сједница Подсавјета ВСТВ-а на којој би требала бити донесена одлука о избору предсједника Суда БиХ. Пола сата након тога, Подсавјет ће своју одлуку, као и компетну листу кандидата, упутити ВСТВ-у на коначно одлучивање. Сценарија је много. Но, два су најизвјеснија. Или ће Ранко Дебевец бити изабран за предсједника Суда БиХ или ће због недостатка кворума бити прекинута сједница ВСТВ-а. А улог је велики.

Ко је ко?

Ранко Дебевец актуални је судија Суда БиХ. Три године за редом оцијењен је као најбољи судија ове институције. Има најмањи проценат укинутих или преиначених пресуда, Али, медији склони СДА-у Дебевеца доводе у везу са Фахрудином Радончићем, јер је он члан судског вијећа у предмету који се води против лидера СББ-а. Истина је да Дебевец није критикован у медијима блиским Радончићу, али и то да је посебно хваљен у медијима који су на неки начин били умијешани у маркетиншку аферу Гибралтар, која је за резулат имала ослобађају пресуду. Судија Дебевец био је члан судског вијећа у том предмету.

Мира Смајловић такође је актуална суткиња Суда БиХ. О њој се мање-више није писало. Но, управо је она кандидат због којег је и настао медијски рат и политичко препуцавање. Суткиња Смајловић кандидат је правосудне групације окупљене око СДА. Њена кћерка недавно је запослена у БХ Пошти (коју контролише СДА), док се друга кћерка обрела у Тужилаштву БиХ. Мира Смајловић фавориткиња је и актуалне предсједнице Суда БиХ Медџиде Кресо, а медијску и политичку подршку обезјеђује јој државни тужилац Дубравко Чампара.

С обзиром на то да већину у ВСТВ-у контролише Милан Тегелтија, који, има и лични и професионални сукоб са актуелном предсједницом Суда БиХ, и који подржава Ранка Дебевеца у намјери да постане предсједник Суда, групација окупљена око СДА планира механизмом блокаде сачувати утицај на државно правосуђе. Наиме, Савјет министара БиХ, којим предсједава Денис Звиздић, није именовало члана ВСТВ-а из реда хрватског народа. Тако сада ВСТВ, умјесто потребних 15, има 14 чланова. Кворум за одлучивање је 11 чланова.

С обзиром на то да се представник Суда БиХ (Горан Радевић) односноТужилаштва БиХ (Јадранка Локмић Мисирача) морају изузети од гласања, ВСТВ ће на располагању имати 12 чланова. У том случају, довољно је да се на данашњој сједници не појаве два члана ВСТВ-а и избор за предсједника Суда БиХ ће пропасти.

На посљедњој сједници Главног одбора СДА, актуални министар унутрашњих послова Аљоша Чампара и његов рођак Денис Звиздић, лобирали су код неколико својих страначких колега да утичу на члана ВСТВ-а Зијада Кадрића. Између осталог је тражено да Кадрић или гласа за Миру Смајловић, или у случају да она не буде имала потрбну подршку, напусти сједницу.

Слични приједлози изнесени су и особама блиским чланици ВСТВ-а Алми Џаферовић, те Илијасу Миџићу који у ВСТВ-у представља адвокате. У игри за напуштање сједнице су још и Махмут Шврака (глави тужилац из РС-а), те члан ВСТВ-а Горан Незиревић. Уколико двоје, од петеро наведених напусти сједницу, ВСТВ неће бити у могућности да донесе одлуку о избору предсједника Суда БиХ. ВСТВ би се тако нашао у потпуној блокади,али би зато до даљњег на челу Суда БиХ остала Медџида Кресо, што наведеној групацији итекако одговара.

Али, проблем им представља евентуални дисциплински поступак против актуалне предсједнице Суда БиХ. Наиме, Канцеларија дисциплинског тужиоца формирала је предмет на основу медијских написа, али формално-правно дисциплински поступак није покренут. Суштински, међутим, формирање предмета један је од предуслова за покретање дисциплинског поступка током којег би се могла истражити позадина преписке Медџиде Кресо са оптужеником у предмету Радончић – Бакиром Даутбашићем, а која се односи на запошљавање приправника.

Покретање поступка и евентуална суспензија Медџиде Кресо, био би одговор Милана Тегелтије и њему блиске политике на блокаду рада ВСТВ-а коју припремају кадрови СДА. На тај начин, блокада СДА би била обесмишљена, јер би ВСТВ, у случају суспензије Медџиде Кресо,на чело Суда БиХ морао именовати вршиоца дужности. Али, настао би нови проблем. СДА би била одговорна за блокаду рада државних институција.

Аваз