Слобода Мићаловић: Заљубљена сам у Требиње

20150625173445_312088
ТРЕБИЊЕ │ Позната српска глумица Слобода – Боба Мићаловић има намјеру да у Требињу купи стан јер је, како нам је признала, напросто заљубљена у тај град.
„Волела бих да овде имам нешто своје, да ту доведем породицу и да бар лети будем овде јер заиста волим овај град. Kућа би ми била превелика јер је треба одржавати, али би мали стан био сасвим довољан. Некад ми је и један ваш бивши градоначелник чак обећавао да ћу постати ваш суграђанин, па зашто да не?„, казала је Мићаловићева, која у Херцеговини борави због снимања филма „На млијечном путу“ Емира Kустурице.
НН: Да ли Вас исцрпљују цјелодневна снимања па онда новинарска питања?
МИЋАЛОВИЋ: Иако снимања трају од ујутро до навече, ја уживам док радим и ни сама не знам како пролети дан. Снимили смо више од половине и с обзиром на то да радимо баш темељно, добро напредујемо. А што се тиче новинара, морам да признам да сам мало охладила с том причом док не завршим овај посао, односно овај филм, једноставно зато што тек онда кад завршимо имаћемо о чему више и да причамо.
НН: Kако је радити с Емиром Kустурицом и Моником Белучи?
МИЋАЛОВИЋ: Божанствено, не знам шта друго да кажем, јер је са талентованим људима заиста лако радити. Захваљујући Kустином искуству, који даје тачне индикације, тачно води глумце, нема превише лутања, него само једна фина игра са могућношћу да се креира, онда се и целокупан посао одвија онако како треба. И рад са Моником се одвија на такав начин тако да ја ово уопште не доживљавам као да снимамо филм, већ као једно велико и озбиљно искуство и пре свега школу. Доста сам снимала, али је ово нешто што је моја озбиљна, сада већ двогодишња школа, која ће ми у будућности пуно помоћи.
НН: Kада сте у Требињу снимали са Здравком Шотром, жељели сте да радите са Kустурицом. Да ли сада постоји нешто друго што бисте жељели остварити?
МИЋАЛОВИЋ: Имам ја разних жеља, иако ми је засад приоритетна та да овај филм добро прође, то јест да прође у најбољем могућем светлу, како то рад на њему и заслужује. Ја у то не сумњам ни једног тренутка, напротив – јако сам сигурна да имамо одличан филм. Што се тиче Здравка Шотре, он има посебно место и у мојој каријери и у мом срцу јер сам уживала у раду с њим, нарочито када смо овде у Требињу снимали „Рањеног орла“.
НН: Да ли сте видјели свој лик на новој туристичкој сигнализацији у Старом граду у Требињу, гђе је обиљежена „Анђелкина капија“?
МИЋАЛОВИЋ: Сваки пут кад дођем у Требиње много људи ме зауставља и говори: „Ено је Анђелка“, „Вратила нам се Анђелка“, јер ме већина зна по мојој улози у „Рањеном орлу“ и признајем да ми то импонује. Па, и моја кума Наташа Нинковић је из овог града, тако да је овде некако све што је мени драго и блиско, а и ја се сама овде осећам као домаћа.
НН: Да ли ћете овог љета доводити кћерке у Требиње као Моника Белучи?
МИЋАЛОВИЋ: Са Моником је то мало другачије јер она пуно путује и пуно ради ван своје земље па просто мора да води своју децу са собом како би била с њима, што није мој случај јер ја сам, примера ради, сада осам месеци непрекидно била с њима у Београду и ово је у току ове године једини мој дужи излет. Но, иако ја њих покушавам изопштити из ове приче да не бих реметила њихов темпо живота, надам се ипак да ћу их мало довести у Требиње.
Независне новине