Споменик – за свијећу осуђеним на заборав

ТРЕБИЊЕ │ Требиње би требало да добије и спомен обиљежје погинулим борцима Југословенске војске у отаџбини и невиним жртавама Другог свјетског рата.

Иницијатор изградње је лани основано удружење потомака и поштовалаца које носи исто име, а које је ујединила жеља да својим најближима и суграђанима – заборављеним родољубима и невиним жртвама идеолошког фанатизма „лијевих скретања“ – поврате деценијама ускраћивано достајанство, поштовање и спомен.

Предсједник удружења Дражен Чучковић каже да ће спомеником Требињци барем симболично исправити историјску неправду у којој су људи, наши суграђани, два пута убијани: први пут физички, а потом, под притиском идеолошких забрана – и осудом на заборав.

„Сви ти убијени – у матичним су књигама рођених, али су њихова имена избрисана из књига мртвих. Они никад и нигдје нису споменути као жртве рата. Сви наши суграђани који баштине традиције Југословенске војске у отаџбини, који имају бол непребол за својим убијеним и несталим, сви чије су породице због накарадне идеологије претрпјеле различите невоље и тортуре – коначно ће имати мјесто гдје ће моћи да запале свијећу“, каже Чучковић.

Споменик би требало да буде изграђен на зеленој површини код Каменог моста, на Обали Луке Вукаловића, а како би добио историјски и естетски прикладан садржај – у сарадњи са Градом Требињем и Епархијом захумско-херцеговачком и приморском расписан је и међународни конкурс за израду идејног рјешења.

Конкурс је отворен до 20. фебруара, а три најбоља рјешења биће новчано награђена са 5.000, 2.000, односно 1.000 КМ, које су обезбиједили Градска управа, епархија и удружење.

Чучковић истиче да је сврха конкурса – да се дође до квалитетне архитектонске идеје, са аутентичним мотивима из овог историјског контекста, али и у складу са естетичким мјерилима најбоље споменичке праксе, како би изгледом и садржајем споменик био истински украс нашег града.

Пристигле пријаве разматраће комисија у којој су, уз представнике удружења, Града Требиња и Епархије – и стручњаци са Архитектонског факултета у Београду.

„Циљ је да се направи квалитетно рјешење, које ће задовољити и у симболичном, и у културном, и у историјском, али и естетском смислу. Пошто смо свједоци да се код нас стандарди у споменичкој култури прилично не поштују а критеријуми су све нижи – наша је жеља да овај споменик буде у најљепшем смислу огледало Требиња“, каже Чучковић.

Баштињењем у вријеме социјализма забрањиване и компромитоване слободарске традиције, није им циљ, каже, да обнављају старе ране или изазивају неке нове расколе.

Безумљу српских идеолошких подјела споменик ће пркосити – управо поруком помирења.

Чучковић истиче и да праштања нема без кајања, али ни среће за будућа покољења без народне слоге и јединства. То је, подсјећа он, наш народ у пракси најбоље показао у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату, када су у истим редовима, раме уз раме, Српску стварали потомци учесника или жртава Другог свјетског рата са обје идеолошки завађене стране.

Р.С.