Спутњик: Зашто су Путин и Трамп разговарали два и по сата?


ХАМБУРГ│ У Хамбургу у Њемачкој у петак су се први пут, послије вишемесечног нестрпљивог ишчекивања читавог свијета, састали Владимир Путин и Доналд Трамп.

Био је то вјероватно најважнији, премда не и једини важан догађај на самиту Г20, најинтригантнијем политичком скупу године који је у петак и суботу одржан уз предсједавање њемачке канцеларке Ангеле Меркел.

Чија је очекивања испунио Путинов и Трампов састанак који је трајао два сата дуже него што је планирано? Како је шеф Стејт департмента Рекс Тилерсон описао однос двојице предсједника, и како су на то реаговали амерички медији главног тока, неформални портпароли тамошњег естаблишмента?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали Слободан Јанковић из Центра за конзервативне студије и дописник „Политике“ из Њемачке Ненад Радичевић.

New York Times је уочи састанка двојице предсједника писао да је главна брига — разјашњења ради, мисли се на главну бригу вашингтонског естаблишмента — да ће Трамп и Путин успоставити добар лични однос. Цитиран је и Мајкл Макфол, бивши амерички амбасадор у Москви, који је рекао: „Не желимо да изађу с поруком: ми смо пријатељи, непријатељи су дубока држава и медији“.

Насупрот томе, уочи састанка с Путином, Трамп је преко Твитера такорећи пркосно поручио да се радује сусретима „са свјетским лидерима, укључујући и састанак с Владимиром Путином… „Медији лажних вијести никада о мени нец́е истинито извјештавати, али кога је брига!“.

А онда је свијет обишао снимак првог руковања двојице предсједника на коме су они дјеловали прилично расположено и малтене опуштено. Трамп је Путина готово другарски потапшао по руци и по леђима, на почетку састанка је — на ужас вашингтонског естаблишмента — рекао и да му је част што разговара са својим руским колегом, коме је успио и да захвали на руском, да би дан касније њихов састанак описао као „изванредан“.

„Трамп покушава да испуни своје предизборно обећање о обнављању сарадње с Русијом. С друге стране, међутим, он је сасвим свјестан државног апарата у Америци који своју спољну политику, нарочито у последњих неколико година, заснива на јаком антируском ставу по коме ништа што долази из Русије не може да буде позитивно. Због тога, као и због америчких медија који су дио тамошњег естаблишмента, јако је тешко Русију преко ноћи претворити у могућег партнера“, коментарише Радичевић.

С тим у вези, оштре ријечи које је Трамп упутио Русији уочи самита Спутњиков саговорник тумачи као „димну завјесу америчком естаблишменту“.

„Иако је формално најмоћнији човјек у Америци, због притиска коме је изложен он је принуђен да тактизира„, сматра Радичевић. Управо због тих притисака, надовезује се Слободан Јанковић, током ове и наредне године Трамп неће моћи да промјени америчку спољну политику.

„До сада он није успио да се избори са системом и да наметне промену. Озбиљна промјена ће моћи да се догоди само ако он успе да преживи свој први предсједнички мандат и обезбједи други„, каже Јанковић.

Иако је најприје било најављивано да ће се Путин и Трамп састати само неформално — Трампу су то наводно препоручивали и најближи сарадници, Путин сличних проблема нема — организован је формални билатерални састанак, који је чак потрајао читава два сата дуже него што је било предвиђено.

„Многи детаљи говоре да је Трамп заиста желио да направи добар контакт с Путином и да избјегне притиске сопствене администрације„, коментарише Ненад Радичевић.

„О томе свједочи и чињеница да је он инсистирао да на састанку буде присутно што мање његових сарадника; тамо су била само двојица предсједника, њихови шефови дипломатије Сергеј Лавров и Рекс Тилерсон, и двојица преводилаца. Иако је уобичајено да присуствују оваквим састанцима, испред затворених врата остали су и савјетник за националну безбједност Х. Р. Макмастер, и његова главна савјетница за Русију Фиона Хил, која је иначе веома критична према Русији и предсједнику Путину. Амерички медији најављивали су да ће она присуствовати састанку, управо да би Трамп тиме демонстрирао како није попустљив према Русији„, каже Радичевић.

Могу ли САД заиста да приморају терористе на мир?

Говорећи о очекивањима од састанка двојице предсједника, прије неколико дана, у интервјуу за лист Известија, замјеник руског шефа дипломатије Сергеј Рјабков дјеловао је као реални песимиста. Рекао је да „веома озбиљни и утицајни кругови“ у САД спрјечавају Трампа да поправи односе с Русијом, али и да, поврх тога, међу двема суперсилама постоје „веома озбиљне, фундаменталне разлике“ о међународним питањима, међу којима је истакао Сирију, као и разлике у питању „стратешке стабилности“. Значи ли то да је некакво озбиљније приближавање САД и Русије, практично, немогуће, јер су им интереси непомирљиво супротстављени?

„Сирија овде није споменута случајно. Лоби унутар САД који се залаже за наставак рата у Сирији, који се противи договору с Русијом у вези са Сиријом, противи се и свим ширим договорима између САД и Русије„, објашњава Слободан Јанковић.

И баш зато треба истаћи значај договора о примирју на југозападу Сирије, који је постигнут на састанку Владимира Путина и Доналда Трампа, а који, посматран из овог угла, има много већу симболичку вриједност него што се то можда чини на први поглед. У сваком случају, закључује Јанковић, „јесу супротстављени интереси лобија који управљају Америком и политике коју воде Русија и Кина, али интереси саме Америке, као државе, и Русије супротстављени су много мање“.

А то би требало да значи да је умиривање тензија међу двема силама, изазвано агресивном америчком тежњом за тоталном доминацијом, ипак замисливо. Препреке за деескалацију напетости — оличене прије свега у вашингтонском естаблишменту, тој америчкој дубокој држави — јесу огромне и често се чине непремостивим, али један од важних предуслова да се то ипак догоди изгледа да је у петак испуњен. Према свједочењу Рекса Тилерсона, наиме, Путин и Трамп су се „повезали веома брзо“ и створена је „позитивна хемија“ међу њима.

Толико су се унијели у разговор, испричао је новинарима, да није успјела да их омете ни Трампова супруга Меланија, која је у једном моменту ушла у просторију.

„Наставили смо да причамо још читав сат послије тога. Ниједан од њих није желио да стане„, рекао је Тилерсон.

И то је, вјероватно, и највећи домет дуго ишчекиваног састанка који је одржан у петак у Хамбургу. Више него довољно за задовољство и опрезни оптимизам у погледу будућности, тим прије што су амерички медији главног тока и ватрени заговорници непопустљиве америчке хегемоније, као што је портал „Политико“, на примјер, послије два и по сата разговора иза затворених врата незадовољно констатовали да је „Трамп уручио Путину импресивну побједу“…

(Спутњик)