Србија обиљежава Дан државности

БЕОГРАД │ Предсједник Србије Томислав Николић организоваће данас у Београду свечани пријем поводом Дана државности Србије.

Србија данас прославља Дан државности – Сретење. 1804. године Карађорђе Петровић подигао је у Орашцу Први српски устанак против Турака.

Овај датум значајан је и као Дан уставности Србије, јер је 1835. донесен Сретењски устав, први устав Србије и један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба.

Централна прослава Дана државности биће одржана у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, гдје се налази и маузолеј династије Карађорђевић.

Пријему ће присуствовати предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић.

Свечани пријем организован је синоћ и у Музеју савремене умјетности у Бањалуци. Са тог скупа је поручено да је сарадња Републике Српске и Србије добра, али да се и у будућности мора радити на њеном јачању.

У Србији ће низом свечаности широм земље бити обељежен 15. фебруар – Дан државности као знак сјећања на почетак Првог српског устанка 1804. године у Орашцу, али и на дан када је 1835. године у Крагујевцу донесен такозвани Сретењски устав. Тај документ означио је почетак савремене државности.

Дан државности Србије слави се на Сретење као знак сјећања на 15. фебруар 1804. године кад је у Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовијековног ропства под Турцима.

Убрзо послије тога Срби су ушли у отворени рат са Турском, чију су војску неколико пута потукли. Највеће побједе устаници су извојевали код Иванковца 1804. године, на Мишару и код Делиграда 1805. године.

Слом устанка почео је 1812. године, пошто су Руси морали да се повуку због Наполеоновог похода на Москву.

Потписан је Букурешки мир којим је било предвиђено да Србија добије аутономију и да се Турци врате у Београд. Те услове Срби нису хтјели да прихвате.

Послије тога, турска војска напала је ослобођену територију из три правца. Отпор српских устаника сломљен је падом Београда 7. октобра 1813. године.

Иако угушен, Први српски устанак утро је пут за даљу борбу Срба за ослобођење, која је настављена двије године касније подизањем Другог српског устанка у Такову.

На Сретење, 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски устав и један од првих демократских устава у Европи.

Творац једног од најлибералнијих европских устава тог времена је Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије и кнежев секретар.

У њему су биле изражене потребе српског друштва за еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владавине.

Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.

РТРС