Србија обиљежава Видовдан, годишњицу Боја на Косову

633629_vidovdan-gazimestan--radosav-stojanovic-wikipedia_ff
БЕОГРАД │ У Србији ће данас низом манифестација бити обележен Видовдан, а председник Републике Томислав Николић предводиће церемонију одавања државних и војних почасти и полагања венаца на Споменик косовским јунацима у Крушевцу.

Поводом 626. годишњице боја на Косову и као помен на страдање Срба и кнеза Лазара у бици против турске војске на Косову пољу 1389. године, венце на Споменик косовским јунацима положиће и градоначелник Крушевца Драги Несторовић и представници Министарства одбране.

На Видовдан и на 101. годишњицу сарајевског атентата, свечано ће бити отворен споменик Гаврилу Принципу у Финансијском парку у Београду, а откриће га

Споменик Гаврилу Принципу, на углу Немањине и Сарајевске, висок је два метра и тежак око 350 килограма, а то дело вајара Зорана Кузмановића је поклон Републике Српске.

Видовдан ће бити обележен и дефилеом културно уметничких друштава „Видовдански сабор“ на платоу испред Старог двора у Београду. Сабор „Београдски победник – Домаћине, отварај капију“ организоваће КУД „Србија“ у сарадњи са СПЦ.

И у Обреновцу ће бити обележен данашњи празник, а тим поводом ће бити одржана Међународна видовданска регата у кајаку и кануу на мирним водама.

Музејски саветник у Етнографском музеју у Београду Весна Марјановић обијаснила је да је у новијој историји Видовдан повезан са Косовским бојем и страдањем мушкараца у свим ратовима који су дали животе за отаџбину.

Наводећи да се тог дана у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима, она је Тањугу рекла да је народ Видовдан везао са једне стране за кнеза Лазара и Косовски бој, а са друге, у архаичнијој варијанти, за измишљеног свеца светог Вида.

“Обављани су одређени обичаји посвећени том замишљеном светитељу обично због излечења од болести очију“, рекла је Марјановић.

Како казе, има средина, у северозападној Србији и Војводини, где се износи сво ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне и покажало да је одређено домаћинство имућно.

“Има средина попут Мачве где су на тај дан велике задушнице. Излази се до подне на гробље и доноси храна, а риба обавезно“, рекла је Марјановић додајући да је риба симбол, врста жртве, светом Виду.

“Неких других обичаја немамо сем што се у неким срединама организују приредбе поводом Косовског боја“, рекла је Марјановић.

Видовдан, као државни празник, обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.

То је, према мишљењу историчара, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета. Симболизује, према том концепту, слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића.

Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, док Споменик косовским јунацима, који је откривен 28. јуна 1904. године у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра првог Карађорђевића, представља симбол Крушевца и дело је српског вајара Ђорђа Јовановића.

После Косовске битке, тело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник.
У Раваницу су мошти враћене 1989, на 600-ту годишњицу Косовске битке.

На пољу Косову 1389. одиграла се пресудна битка између српске и турске војске, која је отворила врата Турцима за даљи продор у Европу.

Постоји и обичај да жене, уочи Видовдана беру траву видовчицу и стављају је под јастук да би усниле свог изабраника.
Претпоставља се да је турски султан Мурат Први, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца.
Тањуг