Србија отвара кључна поглавља у преговорима са ЕУ

111

БРИСЕЛ │ Србија и ЕУ данас у Бриселу отварају кључна поглавља у приступним преговорима Србије, због важности коју Брисел придаје хармонизацији прописа и стандарда у области владавине права, поглаваља 23 и 24 се отварају међу првима, а затварају тек пред крај преговора о чланству у ЕУ.

У Бриселу се данас одржава трећа Међувладина конференција о приступању Србије Европској унији, а очекује се да би Србија требало да отвори два нова поглавља у преговорима о чланству у ЕУ – поглавље 23 које се односи на правосуђе и основна права и поглавље 24 које се бави питањима правде, слободе и безбједности.

Делагацију Србије предводи премијер Александар Вучић, док ће на челу делегације ЕУ бити Мирослав Лајчак, шеф дипломатије Словачке која тренуто предсједава Европским савјетом.

Из ЕУ поручују да су у питању два кључна поглавља, односно да је усклађивање области владавине права са правним тековинама и најбољом европском праксом кључно за напредак државе кандидата ка чланству у ЕУ. Зато је и предвиђено да се поглавља 23 и 24 отворе међу првима, а затворе тек пред крај преговора о чланству.

Словачка, као председавањућа чланица ЕУ, поздравила је већ отварање нових поглавља у приступним преговорима Србије, поручивши да је Србија испунила све услове за отварање поглавља 23 и 24. Истовремено, из ЕУ поручују да сам чин отварања два нова поглавља представља само почетак великог посла усклађивања законодавства Србије са најбољим европским праксама и стандардима у области владавине права.

На данашњој Међувладиној конференцији Србији ће бити представљена заједничка преговарачка позиција ЕУ за свако од ова два поглавља. Преговарачка позиција ЕУ садржи и прелазна мјерила на основу којих ће европске институције и земље чланице одлучивати да ли је Србија напредовала у датим областима.

Прелазна мјерила и сами преговори Србије и ЕУ у оквиру поглавља 23 и 24 подразумијевају неке од најзначајнијих реформи неопходних како на путу Србије ка чланству у ЕУ тако и за саму модернизацију државе.

Од Србије се очекује да у наредном периоду спроведе реформу правосуђа и полиције, појача борбу против корупције, обезбједи пуно поштовање мањинских права и заштити медијске слободе и слободу изражавања. Посебна пажња биће усмјерене на примјену донијетих законских норми у Србији.

Вођена претходним искуствима у процесу проширења, ЕУ сада инситира на томе да реформски процеси не смију да остану само „слово на папиру“, већ морају донијети промјену на терену, видљиво побољшање живота грађана и у потпуности припремити земљу кандидата за сва права и обавезе које додноси чланство у ЕУ.

О важности коју поглавља 23 и 24 имају у пристуним преговорима Србије, говори и чињеница да евентуални недостаци у спровођењу реформи у ова два поглавља, као и у поглављу 35 (нормализација односа са Приштином), могу привремено блокирати цијели преговарачки процес Србије о чланству у ЕУ.

Србија је, и прије него што је почела процес преговора у области правосуђа и основних права, била блокирана више од три мјесеца условљавањима Хрватске која су се односила на регионалну јурисдикцију у процесуирању ратних злочина, мањинска права и пуну сарадњу са Трибуналом у Хагу.

Иако је ЕУ одбацила да прихвати основаност захтјева званичног Загреба у нацрту заједничке преговарачке позиције ЕУ за поглавље 23, у коју је Тањуг имао увид, стоји да се од Србије се очекује „темељна“ регионална сарадња и добри међусусједски односи приликом рјешавања ратних злочина, укључујући избјегавање сукоба надлежности.

Поред поглавља 23 и 24 која би требало да буду отворена данас, Србија је од 21. јануара 2014. и почетка приступних преговор отворила још поглавље 32 о финасијској контроли и поглавље 35 о нормализацији односа са Приштином.

Тањуг