U Srbiji bez struje oko 25.000 domaćinstava!

dru-bey-struje_620x0

BEOGRAD | Stanovništvo uglavnom iz siromašnih krajeva naše zemlje, živi u mraku. Najveći problem planinska područja na Goliji, Staroj planini, Pešteru
Dvadeseti vek i dalje čeka čak 25.000 domaćinstava, koliko ih u Srbiji živi bez struje. Domova u mraku ima u gotovo svim delovima zemlje, ali najviše u južnoj i istočnoj Srbiji, kao i na Pešterskoj visoravni.
Porodica Jelić sa Bara na Pešteru primer je familije kojoj je sijalica nedosanjani san. Iako je struja na Pešter stigla još pre 50 godina, od njihovog doma je još predaleko. Najbliža bandera nalazi se na dva i po kilometra, a Jelići pet decenija ne uspevaju da kabl dovedu do kuće.
Ova porodica čini samo delić ukupnog stanovništva Srbije koje i u 21. veku sanja električnu svetlost, frižider, zamrzivač. Za njihov život u mraku odgovorne su pogrešne strategije razvoja zemlje, krize, nemaština, ali i geografija i nedovoljno interesovanje lokalnih vlasti.
„Šansu da dobiju struju devedesetih su izgubila cela sela, jer do njih nisu stigli planirani dalekovodi. Novca za pojedinačna ulaganja posle toga nije bilo“ – kaže Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo.
„Najveći problem i dalje su planinska područja, pogotovo ona na Goliji, Staroj planini, Pešterskoj visoravni. To su slabo dostupni delovi u kojima se elektrodistribucijama ne isplati da uvode struju“.
Električna energija je obično prva želja žitelja najsiromašnijih delova zemlje. Sela bez struje, pokazalo se, prva su na listi umirućih naselja. Sva ona na spisku su od 1.200 naselja koja će izumreti u sledećih desetak godina.
Sociolog Svetislav Pavlović kaže da je elektrifikacija decenijama bila na listi državnih prioriteta, ali i da je ovaj zamah odavno izgubljen.
„Život bez struje prvi je na listi razloga zbog kojih je većina radno sposobnog stanovništva napustila rodna sela“ – objašnjava Pavlović. Mora se razumeti da gotovo niko više ne želi da živi bez frižidera, televizije, poslednjih godina i interneta. Sela je ranije čuvao i samodoprinos, koji je nekada bio način da ljudi dođu do struje, ali i puta, vodovoda, telefonske linije… Sve ovo govori da nam je potrebna hitna promena politike ruralnog razvoja, jer se postojeća pokazalo kao pogrešna“.
Nije mali broj ni onih koji električnu energiju sebi ne mogu da priušte jer su na margini siromaštva. Za njih je izdatak od 10.000 do 30.000 dinara za priključak za kilovate „pregrejana“ stavka u kućnom budžetu.
Iz srpskih sela, međutim, ne odlazi se samo zato što u njima nema struje. Žitelji više od polovine naselja u Srbiji do lekara moraju da pregaze i do desetak kilometara, jer njihovo mesto nema ambulantu. Nedavno istraživanje UN pokazlao je da od 4.600 sela u Srbiji u čak 73 odsto ne postoji dom kulture, niti biblioteka. Poštu sanjaju meštani 2.000 sela, dok oko 500 naselja nema vezu sa ostatkom sveta javnim prevozom.
10.000 „SELjAKA IZ GRADA“
Prenaseljenost i ekonomska kriza uslovljavaju da se i do 10.000 „građana“ godišnje prelije u sela. Te migracije, međutim, ne popravljaju demografsku sliku. Većina gradskih iseljenika na zalasku je životne snage, a nije malo ni onih koji žive na relaciji selo-grad.
Večernje novosti