„Српски јегер“ по древној рецептури

12096291_782682565175514_2960922329745579554_n

ТРЕБИЊЕ │ Љубињац Вељко Бокић, кувар у требињском Окружном затвору, најпознатији је произвођач традиционалних јела и алкохолних пића прављених по специјалној рецептури манастира Дужи, а чувену траварицу муштерије су прозвале „српским јегером“.

Све је, каже, научио од покојне мати Теодоре, која је шест деценија била игуманија манастира. Она му је пренијела рецепт, не само најпознатијег манастирског алкохолног пића – чувене траварице и различитих ликера, него и еликсира, сокова, мјешавина меда, џемова, једном ријечју, свега што се може направити од воћа и поврћа.

„Све ово што овђе видите јесте манастирско и знање мати Теодоре. И даље у мени живе њене ријечи које памтим од времена када смо спремали зимницу у манастиру. Она би рекла: ‘Вељко, само ти промијешај и све ће бити у реду’„, присјећа се са сјетом овај вриједни домаћин.

Kаже да се са својом супругом и дјецом бави производњом пића и делиција од воћа и поврћа већ деценију. Од почетних неколико хиљада тегли и боца, прошле године произвели су и продали 18.000, од чега највише чувене манастирске траварице, меда који одстојава у издубљеној тикви, као и различитих комбинација сирева у уљу.

Додаје да траварицу, коју су његове сталне муштерије из Дубровника и Херцег Новог назавале „српски јегер“, прави од традиционалне требињске лозове ракије у којој десет дана одстојавају најприје клекове бобице у одређеним количинама, затим вријесак и још неке траве.

„Многи ову траварицу користе као лијек узимајући је у мањим количинама због циркулације и проблема са желуцем, као и, рецимо, купиново вино, које се узима због малокрвности. Највише се због лијека купује мед који 40 дана одстојава у издубљеној тикви и закопа се у земљу, а онда се све то успе у теглу и узима размућено у топлој води као напитак против плућних болести„, каже Бокић.

У свим својим ракијама оставља и дијелове љековитих трава или воћа од којих су направљене, а сировине, нарочито за траварицу и ликере од дивљег воћа, налази у своме селу Kртињу, надомак Љубиња, које је одавно напуштено. Оно је и поред тога богато шумским плодовима које љети сакупља са супругом, кћерком и сином. Дио сировина набавља и од рођака са Зеленгоре.

По његове производе долазе и муштерије из свих дијелова БиХ, али и изван ње.
Независне новине