Шта се крије иза нове тензије на Криму?

765-430-195ee86ba2453260a4da8de0fbd5ca81

Украјинско полуострво Крим које је Русија припојила 2014. данима се налази у центру медијске пажње због изненадне растуће тензије између Украјине и Русије.

Док Русија оптужује Украјину да упућујући наоружане групе жели дестабилизацију Крима што Кијев демантује, међународна заједница позива обе земље да избегну ескалацију страхујући да се поново не распламса украјински сукоб.

Руска обавештајна служба (ФСБ) у среду је саопштила да је ухапсила украјинске „диверзанте-терористе“ задужене за извођење напада, после оружаног окршаја у којем су страдале две особе, према наводима Русије, један агент ФСБ-а и један руски војник.

Руски председник Владимир Путин је одмах потом оптужио украјинске власти да су „покренуле терор“ у циљу дестабилизације Крима.

Кијев пориче те оптужбе, сматрајући да су „изговор за нове војне претње“.

Украјинска војска је налази у стању максималне, борбене припавности дуж линије демаркације Крима и истока Украјине, где је у сукобима с проруским побуњеницама од априла 2014. године погинуло више од 9.500 људи.

Руска телевизија приказала је снимке заплењених експлозивних средстава и мушкарца који је представљен као ухапшени украјински агент.

Кијев тврди да је тај мушкарац отет у Украјини и да цела прича потиче од пијаних руских војника.

После Путинових изјава, неки страхују да би Москва могла да искористи прилику да покрене војну операцију да би направила копнени коридор од Русије до Крима.

Политиколог Александар Баунов, из Центра Карнеги у Москви, оценио је да је та претпоставка „ван тренутне логике“ Русије која, ослабљена економском кризом, жели да нормализује односе са Западом да би јој ЕУ и САД укинуле санкције.

Кремљ изгледа да тражи нову замах у мировним преговорима за решавање украјинске кризе која је „у мртвој тачки“ после постизања споразума у Минску фебруара 2015. године, рекао је Баунов.

„Русија јасно покушава да искористи збивања на Криму да покаже Западу да украјински руководиоци одбијају сваки компромис“, додао је руски политиколог.

По његовим речима, Русија, у којој ће септембра бити посланички избори, покушава да оживи патриотизам становника на Криму, где после руске анексије влада несташица свега.

Стручњаци сматрају да је за Украјину илузорно да употреби војну силу за повратак Крима.

„Погоршање ситуације није у интересу украјинске владе“, оценио је у Кијеву директор Института за глобалну стратегију Вадим Карасиов.

Други стручњак, Володимир Фесенко, на челу Центра за политичке студије Пента, навео је да се први пут за две године у Кијеву помиње „могућност рата“.

Баунов је рекао да би изненадне тензије могле да омогуће украјинским властима да Крим буде у средишту мировних преговора, пошто се Запад усредсредио на источну Украјину.

„Москва је брзо успела да раздвоји питање Донбаса и Крим“, оценио је Баунов и додао да је сада можда дошао тренутак да се та два питања споје.

 Бета