„Сви ти комади намјештаја били су љубав на први поглед, а када смо успјели да им вратимо стари сјај добили смо оно чему сам тежила - дом у који су уткане судбине предака, а тек треба да га испуне приче будућих генерација“, каже Миљана Дутина за Радио Требиње.
ТРЕБИЊЕ l На другом сајму креативаца, одржаном половином јула у Требињу, међу седамнаест излагача из Требиња, Билеће и Мостара, да први пут изложи радове одлучила се и Требињка Миљана Дутина, мастер инжењер геодезије. Разлог је једноставан - након уложеног труда и година студирања и даље је без посла, али, како каже - нечим мора да окупира мисли.
Ова двадесетдеветогодишња дама посветила се изради декоративних предмета за свој, али и дом оних који воле и цијене вриједност старина. Одлучила је да властитим рукама ствара и креира будућност, па је тако истражујући границе креативности открила страну своје личности за коју није ни знала да постоји.
„Завршила сам средњу Техничку школу и Технички факултет и то ме одувијек привлачило. Међутим, након удаје почела сам да уређујем наш стан, а тражећи уникатне комаде намјештаја, привукле су ме декупаж и shabby chic техника. Како је shabby chic намјештај прескуп, а с друге стране јединствен, почела сам да се бавим рестаурацијом намјештаја. Испоставило се да је то 'оно нешто' што се скривало дубоко у мени“.
Корак по корак, Миљана Дутина је из породичне викендице, а за свој стан, нови живот удахнула старим креденцима, столицама, фотељама. Тренутно је посвећена уређењу старог сандука, у којем су жене некада давно носиле рухо за удају.
„Тај сандук припадао је покојној мајци мог свекра. С обзиром да такви предмети имају нарочиту емотивну вриједност, била сам пресрећна када сам 'добила дозволу' да га понесем у свој дом и средим. Предамном је заиста велики изазов, јер је ријеч о породичном насљеђу. На мени је задатак да очувам дух једног времена, а истовремено му додам и дио себе“.
Миљана каже да рестаурација намјештаја, као и све друге технике које израђује, траже много труда, али да крајњи резултат избрише сав умор и напор. Жеља јој је да се у будућности, ако и буде запослена у струци за коју је студирала, бави управо израдом уникатних комада намјештаја и предмета који ће у нечијем дому пронаћи своје мјесто.
„У стан сам, након дугог и пажљивог сређивања, смјестила стару фотељу у којој је некада давно уз огњиште увијек сједио прадјед мог супруга, комоду мужевих дједа и баке стару више десетина година, као и сто његових родитеља купљен прије 30 година. Сви ти комади намјештаја били су љубав на први поглед, а када смо успјели да им вратимо стари сјај добили смо оно чему сам тежила - дом у који су уткане судбине предака, а тек треба да га испуне приче будућих генерација“.
Миљана прича да је све почело од декупаж и shabby chic техника, које су је инспирисале да се храбро упусти у сређивање старог намјештаја. И премда намјештај није излагала, на требињском сајму је приказала слике на медијапану, декупаж на ташнама, кутијама, стаклу, каменчићима, те једну прилично необичну технику - торту и мотор од пелена.
„Прву торту од пелена направила сам прије три године, за рођење сестрића. Иначе их радим за поклон драгим људима, а однедавно сам почела да израђујем и кутије за бебе, у које родитељи касније могу да ставе прве фотографије својих малишана и друге успомене везане за њихову дјецу. Технику рада са памперс пеленама видјела сам још док сам студирала у Београду, што ме одушевило. Процес јесте дуготрајан, све радим ручно и углавном сама, некад и више сати дневно, али пружа много креативних могућности“, појашњава Миљана.
Мишљења је да су сви инжењери помало и креативци, јер њихови радови траже пуно маште и инспирације. Миљана каже да је тренутна преокупација прилично испуњава.
„Омогућава ми да не размишљам превише што сам и даље без посла. Наравно да бих жељела да се запослим, али и овако сам срећна. Добро је. У све што радим уткала сам огромну љубав, а то је нешто што никакав новац не може надомјестити. Временом схватите да никад не можете знати куда вас све живот може одвести. Стога се трудим да све прихватим онако како јесте, те да знању за које сам стекла диплому, додам и нека нова. Свакако није на одмет“, закључује Миљана Дутина, с осмијехом и позитивним ставом ка новом сутра.
Маја Бегенишић
