Стеван Катић: ЧЕТИРИ ТРАКЕ НА ГРАНИЦИ

Послије локалних избора у мају ове године, у сусједном Херцег Новом, за предсједника општине изабран је Стеван Катић. Тридесетседмогодишњи дипломирани економиста, члан Демократа Црне Горе, представник опозиционе власти, приликом преузимања функције, рекао је „да је за њега част и обавеза да у наредном периоду ради за добробит свих Новљана“.

„Херцег-Нови је добио власт која неће грађане сврставати на њихове или наше, власт која се неће заснивати на подјелама, већ побједама и власт која се неће руководити личним већ искључиво интересима града“, поручио је тада Катић.

Свега четири мјесеца је прошло од тада. У овом врло кратком периоду, могло се наслутити да у „интересе града“ спада и сарадња са Требињем, која је, хтјели признати или не, увијек била коректна, али без већих резултата с обје стране. Делегација Херцег Новог била је више пута у Требињу, али и требињска у Херцег Новом.

О чему су разговарали, које теме муче и једне и друге, шта планирају урадити по питању љепшег живота с обје стране границе, да ли ће се коначно укинути путарина и још много тога, питали смо, средином октобра, у сунцем окупаном Херцег Новом, предсједника општине Стевана Катића.

Господине предсједниче, на овогодишњем Сабору на Зубачким Ублима, говорили сте о потреби сарадње на прекограничном подручју. И раније, чули су се такви акценти, али сарадња је остајала у старим оквирима. Имате ли идеју како да се чвршће повежемо и оживимо прекогранично тржиште?

Сабор на Ублима је наша традиција, која постоји дуги низ година, традиција коју морамо поштовати и сматрам да је моја обавеза, као предсједника Општине, била да присуствујем том сабору. Послије саборовања сам поново био у Требињу, више пута, а први пут за Крсну славу града Требиња, за Преображење Господње. Након тога, у више наврата, срео сам се са г-дином Петровићем, градоначелником Требиња, са којим сам за врло кратко вријеме изградио добар однос и квалитетну сарадњу. Увјеравам вас да челници и у Херцег Новог и Требиња, када је у питању тренутна власт у оба града, имају заиста добру намјеру да се успостави сарадња која ће на сваком пољу бити боља него што је била до сада. Само по питању путарине одржали смо неколико састанака, јер је то главни проблем који нас ограничава у слободној комуникацији.

О путарини се више и не говори, јер нам је постала превелики проблем. Има ли начина да се путарина пресели у прошлост? Колико знамо и градоначелник Требиња показао је спремност да се грађанима с обје стране границе омогући лакша комуникација.

У Херцег Новом смо организовали састанак са инвеститорима. Да подсјетим, ријеч је о групацији „Универзал Монте“. Ти састанци су били поприлично дугачки и напорни. Одређени закључци су направљени. Формиране су радне групе за Херцег Нови и Требиње. Интензивно сагледавамо начине како да што прије уклонимо рампу и укинемо наплату путарине.

С обзиром на чињеницу да је уговор о концесији потписан 2008. године и да та концесија траје до 2028. године, дакле, још једанаест година, велики износи су у питању. Зато покушавамо да нађемо компромисно рјешење са инвеститорима.

Такође, треба да знате да је општина Херцег Нови опозициона у односу на државну власт у Црној Гори. С обзиром да је то магистрални путни правац, ми смо предложили држави да она преузме на себе обавезу да ријеши овај проблем, те да се наплатна рампа искористи као будући црногорски гранични прелаз, јер постојећи гранични прелаз, онај какав је сад, у једном је заиста лошем стању.  То би за нас била идеална комбинација.

И градоначелник Требиња је, као што сам и сам, изразио спремност да се рампа подигне и путарина укине. Заиста, постоји реална шанса да се то деси.

Такође, морам похвалити напоре владике Григорија. Он нам је био од велике помоћи.

И сам пут Херцег Нови – Требиње није у најбољем стању. Прошлогодишње клизиште између Крушевица и Врбања још увијек није санирано? Да ли ћемо на санацију чекати дуже времена?

Концесионар „Универзал Монте“ је дужан, по уговору, свих двадесет година да одржава пут. Чак у уговору стоји да су у обавези, послије десет година кориштења, да пресвуку комплетан асфалт на дионици од Петијевића до Мељина. Е сад је све питање надзора. Ми смо дали смјернице нашим службама како и на који начин да обилазе пут и правно да сагледају које пенале морају платити.

Током туристичке сезоне много се чека на граници. То доноси директну штету и Требињу и Херцег Новом. Видите ли то као проблем и да ли има начина да се до идућег љета овај проблем ријеши?

Кад је у питању чекање на границама, то је заиста једна ружна слика која се дешавала не само ово љето него и прошле године. Посебно је тај проблем изражен на два гранична прелаза са Хрватском: „Дебели бријег“ и „Конфин“, гдје се ове године чекало и по шест – седам сати. Зато покушавамо да новим просторно-урбанистичким планом урадимо заобилазнице око Херцег Новог. Не можемо, опет понављам, као локална управа сами то да урадимо. Требаће нам помоћ државне власти. Кад је у питању граница према Требињу. Велики проблем ствара наш гранични прелаз, јер имамо само по једну траку за оба правца. Тај проблем би ријешили ако би наплатну рампу са четири траке, као што сам већ поменуо, претворили у гранични прелаз.

Проблем Суторине вјерујем да је прошлост. У сваком случају никако не може оптерећивати односе између Требиња и Херцег Новог. Да ли постоје неке баријере које отежавају пословну комуникацију, посебно мислим на пара-царинске таксе и друга ограничења која ометају функционисање прекограничног тржишта?

Тај проблем смо ријешили. Суторина је територија општине Херцег Нови иако је у надлежности Епархије Захумско-херцеговачке и приморске. Више се границе не могу мијењати, као што ни Суторина не може бити баријера у комуникацији Босне и Херцеговине и Црне Горе.

Да се вратимо обичним људима и њиховим проблемима. За примјер, Новљана на требињској пијаци готово да нема, а и Требињци своје производе у малој мјери доносе у Херцег Нови. Можете ли неким конкретним потезима у сарадњи администрација сусједних градова, бар ту робну размјену на елементарном нивоу, некако унаприједити?

Ми то желимо, али опет наилазимо на баријеру. То нису ингеренције локалне управе. Државни ниво је тај који о томе одлучује. Влада Републике Српске и Влада Црне Горе би требале да потпишу протокол о несметаном протоку пољопривредних производа. Ми као локална управа ћемо упутити допис Влади и Министарству пољопривреде да се олакша тај промет, али опет кажем то није у нашој надлежности.

Требиње посљедњих деценија биљежи неочекивано висок туристички раст. Питам Вас, видите ли могућност да сарадњу у туризму подигнемо на већи ниво у обостраном интересу? До сада било је сасвим мало контаката и конкретних договора на ту тему.

Мислим да и Требиње и Нови имају много потенцијала за развој  у области туризма. Што се тиче Херцег Новог, наш највећи проблем је недостатак туристичких садржаја. У протеклом периоду кубурили смо са недостатком хотелских капацитета. Некад смо по броју хотелских капацитета били раме уз раме са Опатијом. Међутим погубном политиком власти са државног нивоа и лошим приватизацијама, остали смо без већине од тих капацитета. Од прошле године отворена су два хотела. Очекујемо у наредних годину дана отварање три до четири нова хотела са четири или пет звјездица. Сагледавамо на који начин туристе који су у транзиту и који само пролазе кроз Херцег Нови да задржимо што је више могуће. Наш циљ је да ван сезоне организујемо што више културних дешавања и да оживимо зимски дио године. Иако је Херцег Нови престоница културе, али оно што нам је потребно је пред и пост сезона. Зато смо се одлучили на  реконструкцију куће Ива Андрића. Очекујемо да то буде један репрезентативан објекат који ће бити на понос Херцег Новог. Даље, од сљедеће године тврђава Форте Маре иде на Унескову листу што ће додатно промовисати Нови. Много планова имамо.

Кад су у питању прекогранични пројекти које финансира Европска унија, повучени су неки потези, било је доста и заједничких скупова, али се стиче утисак да прекогранични ресурси ни у овом формату, нису значајније искориштени. Да ли сте размишљали да се више динамике унесе и у овај сегмент?

Потпуно се слажем. Много пројеката је или у фази разраде или реализације, али то нису инфраструктурни пројекти. У питању је јачање администрације, професионално усавршавање … Међутим, морамо што прије конкретизовати ствари и покушати добити средства за веће инфраструктурне пројекте. У једном од разговора који смо имали са делегацијом Требиња договорено је да пробамо валоризовати планину Орјен кроз парк природе или чак национални парк. То би могао бити заједнички пројекат наша два града. Општина Херцег Нови је добила грант од 300.000 евра из средстава Европске Уније за изградњу авантуристичког парка на Врбању. То је локација „код Штефицине куће“. Дакле, било би добро да уђемо у заједничку иницијативу према ИПА фондовима. Наша канцеларија за међународну сарадњу је изузетна. Имамо образоване и обучене људе који знају како се раде пројекти. Открићу вам да већ наредног мјесеца имамо заједнички састанак тимова, Требиња и Херцег Новог, за прекограничну и међународну сарадњу.

Да се вратимо на црногорске теме. Каква је ваша пракса у Црној Гори, како се одвија међуопштинска сарадња? Да ли осим туризма, функционишу и неке друге повезнице?

Па знате како. Кад је у питању сарадња са другим општинама, ми у Црној Гори имамо Заједницу општина. То је институција која треба да буде сервис свим општинама. Међутим, за сада не  функционише на начин и у обиму на који би требало да функционише. Заједницу општина чине предсједници свих општина, а предсједници су из различитих странака. Послије Будве и Котора, ми смо трећа опозициона општина на приморју, гдје Демократе Црне Горе врше власт. Кад је у питању сарадња са ове двије општине као и са још неколико општина, гдје је опозиција на власти, сарадња је изузетна. Проблем нам је државна власт. Просто из разлога што нам стално намећу препреке у вршењу локалне власти. Можда не знате, али ситуација је таква да ми тренутно у Црној Гори имамо ситуацију да држава покушава измјеном одређених закона да преузме ингеренције локалних самоуправа. Како коју општину у Црној Гори губе, тако промијене закон и ми као локална власт губимо ингеренције. Такође, они сада мијењају системске законе комплетнo о локалној самоуправи, усвајају нови закон о локалној самоуправи, нови закон о финaнсирању локалне управе, који опет поставља нова ограничења што је супротно европској повељи о локалној самоуправи. Та европска повеља говори да локалне самоуправе треба да буду што више децентрализоване, да се одлучује са локалног нивоа више одлучује, а ми имамо управо супротну ситуацију.

Који су пројекти тренутно актуелни у Херцег Новом? Знамо за довршетак колектора и канализационе мреже. Шта је сљедеће на реду? Да ли је Херцег Нови ријешио питање питке воде? Да ли имате других комуналних проблема? Шеталиште је „раскопано“?

Кад је у питању, инфраструктура у Херцег Новом, коначно завршавамо канализациони колектор који се одужио превише. То је пројекат који је почео још 2012. године. Дакле, улазимо у пету годину. Касни се 40 мјесеци у односу на планирани рок завршетка радова. Имали смо лошег извођача радова, који је прошао  на тендеру, а то је пројекат који је за општину Херцег Нови историјски с обзиром на чињеницу да колектор заједно са постројењем за прераду отпадних вода кошта 28 милиона евра. То је, са позиције локалне управе, заиста велики пројекат. Међутим рјешавамо горуће питање и горући проблем. За само четири мјесеца, откад смо дошли на власт, пустили смо у рад једну приоритетну дионицу. Дакле, средином јуна дионица од Форте Маре до Мељина је прикучена на колектор. Тако да се већ осјећа побољшање. Ушли смо у фазу завршетка грађевинских радова од Мељина до Бијеле. Завршетак тих радова очекујемо до Нове године. Пројекат је започела власт прије четири године, наставила ова прије нас и ево на нама је да тај посао завршимо. Лоши путеви, раскопана шеталишта су посљедица радова на колектору, али ми смо уговором о изградњи колектора дефинисали уређење шеталишта и послије јануара 2018. године улазимо у ту причу. Морамо новим асфалтом пресвући комплетно приобаље од Бијеле до Мељина. Потребно је завршити и нову расвјету те реконструисати аустроугарске парапете. Све ће то бити завршено до наредне туристичке сезоне.

За Херцег Нови је јако битан пројекат аутобуске станице. Постојећа нам ствара велике проблеме. Управо завршавамо нову пројектну документацију за локацију нове станице.

Велики проблем нам је и паркинг. Процјена је да нам треба 3.000 паркинг мјеста да би град могао да функционише. Зато ћемо ми у наредном периоду градити подземне и надземне гараже.

Такође, у намјери нам је да завршимо комплетно шеталиште од Игала до Херцег Новог. Ту наилазимо на баријеру јер је дио око мора у власништву Морског добра што је опет државни ниво. Морамо наћи заједнички језик.

Велики пројекти су нам везани за полуострво Луштица. У јуну смо завршили полагање подводног кабла од Кумбора до Пристана тако да ће Луштица од новембра коначно бити стабилизована напајањем електричне енергије. Што се тиче осталих пројеката који су започети прије четири године кад сам и ја био дио те опозиционе власти, настављамо са завршетком хотела у Бијелој и нове саобраћајнице која ће повезивати приобални пут са магистралним. У Мељинама имамо огроман пројекат Лазарети као и Порто Нови у Кумбору. Сљедеће године тај дио ће изгледати свјетски. Мељине нећете препознати.

И на крају питање, каква је била овогодишња туристичка сезона и да ли сте ковертирали неке јаче потезе за сљедећу туристичку годину?

Ступили смо на дужност 8. јуна текуће године, а туристи су увелико били у граду. Заиста смо уложили ванљудске напоре да све ставимо под контролу и у функцију како би се ова туристичка сезона одрадила до краја. Мислим да је одрађена на један заиста добар начин. Мало нас је омела сезона пожара, и то огромних размјера, какви се не памте у Херцег Новом. Овом приликом се морам захвалити свима који су нам притекли у помоћ из општина и градова окружења. Сви су се показали на дјелу, хумано и људски. Били су то стравични призори. Што се тиче сезоне, увијек може боље, али се осјетило да све врви од туриста. У сваком тренутку је било по неколико процената више туриста него у истом периоду лани. На данашњи дан (17. октобар, прим. аутора), имамо 30% више регистрованих туриста него лани.

Шеталиште – највећа жеља!

Један од првих и главних циљева је да уредимо шеталиште. То је слика града. Мој циљ је да продужимо шеталиште чак до Њивица да добијемо полупрстен. Онда би заиста било импресивно. Дуже од 10 километара, од Њивица до Бијеле непрекидно па чак и до Каменара. У склопу те идеје је да се постојећи жељезнички тунел између Зеленике и Мељина оспособи за пјешачку комуникацију.

Аеродром у Требињу шанса за Нови

Ми, у Новом, помно пратимо дешавања око аеродрома. Није то шанса само за Требиње већ и за Херцег Нови. Већи број туриста у наш град долази преко дубровачког него преко тиватског аеродрома. Тако да би изградња аеродрома на Зупцима била значајна за нас.

Зашто је дошло до плаћања путарине?

Грађани и Требиња и региона треба да знају зашто је дошло до плаћања путарине и зато користим ову прилику да им то и објасним. Године 2008. власт у Херцег Новом била је опозициона. Државна власт овај пут ка Требињу није хтјела прогласити за пут од општег интереса односно магистрални пут иако је био у очајном стању. Зато је потписан уговор са компанијом „Универзал Монте“. Они су добили концесију, уложили неких десет милиона евра и направили пут. Договорено је да 20 година наплаћују путарину. Понављам, да су биле нормалне околности, да је наша држава хтјела да узме ствар у своје руке, ово се уопште не би радило на овакав начин. Зато ми сад имамо проблем.

Јелена Ковачевић, Маја Бегенишић/Глас Требиња