Стижу нам азијски стршљенови убице!?

765-430-4a6710d6ea4b45c39732aa505254ad55

БАЊАЛУКА │ Азијски стршљенови, који су посљедњих дана запосјели источни дио Хрватске, сасвим би лако могли да се премјесте и на простор БиХ, упозоравају стручњаци.

У посебној приправности су пчелари који су свјесни какву би пустош, у случају масовније најезде, ови инсекти направили на њиховим пчелињацима.

Како кажу, у страху су и за људске животе, с обзиром на то да убод азијског стршљења често зна да заврши и смртним исходом.

Наиме, они у себи имају толико отрова да само неколико убода може да доведу до престанка рада бубрега. До реакције долази већ за минут, а убод може да заврши губитком свијести, падом притиска, отежаним дисањем, па чак и смрћу, пише „Еуро Блиц“.

То се прије неколико дана замало десило једном мјештанину хрватског мјеста Допсин, који се готово угушио након убода овог инсекта.

Азијски стршљен током године у Кини повриједи око 1.600 људи, а њихов снажан отров на људском ткиву ствара рупе налик ранама од метка. Лете брзином до 60 километара на час, а у минути могу да измасакрирају чак 40 пчела.

Пчелари из Српске кажу да су чули да је овај опасни инсект практично дошао до БиХ, због чега су у приправности.

„Хрватска нам је у комшилуку, тако да је за очекивати да азијски стршљен осване и код нас. Свјесни смо да може да буде смртоносан по људе, а у пчелињацима прави хаос“, каже предсједник Савеза удружења пчелара РС Радивоје Максимовић.

И ветеринари упозоравају да је, ако је већ дошао до Хрватске, прилично извјесно да ће се азијски стршљен доселити и на наше просторе.

„Међутим, с обзиром на то да је јесен на прагу, надамо се да наше просторе неће населити толико преносника као што би могло да се деси у прољеће“, кажу у Ветеринарској комори РС.

Скривали се у украсним бамбусима

У Ветеринарском институту „Др Васо Бутозан“ кажу да климатске карактеристике БиХ, као и сусједних земаља, омогућавају успјешно насељавање Веспа велутина, односно азијског стршљена.

„У посљедње две године пратили смо постепено ширење овог стршљена из Француске, гђе се уселио увозом украсних бамбуса у грнчаријама из Азије. Они су врло агресивни и за потребе исхране властитог легла требају много протеинске хране, а то су најчешће дијелови торакса одраслих пчела. Усљед евентуалног контакта са овим стршљеновима, људи могу бити изложени новим алергијским склоностима“, истиче др Виолета Сантрач.

Мондо.ба