Што није успио рат, остварила је политика

 

765-430-98caf70ff70b42cca542217bc66d49dd

БАЊАЛУКА/САРАЈЕВО │ Колико је кога у БиХ, мање више, знало се и прије објаве резултата пописа, но поразна је статистика о националној структури у ентитетима, а још поразнија у два највећа града у земљи – Сарајеву и Бањалуци. Коментари на друштвеним мрежама напластичније показују какав је однос у промјени националне структуре.

Упоређујући то са мјестима на стадионима, испада да у Сарајеву на стадион Кошево могу стати сви пописани Срби и Хрвати и да остане и мјеста за остале, док би сви Бошњаци и Хрвати који живе у Бањалуци могли комотно стати у спортску дворану Зетра. Ово је тек показатељ како је политика у БиХ свих година била јасно опредијељена у намјери да не потиче повратак, суживот и мултиетничност. То је била посљедња карта на коју више ни с блефом не могу заиграти пред изборе.

Бити свој на своме, коначно су, и званично то могу изјавити, дочекали они који су остварили своје политичке амбиције – да буду већина. Резултати пописа у бх. ентитетима показали су поразне податке.

Бошњаци су у ФБИХ 70 посто већина, док су Срби једва премашили бројку од три посто. У Републици Српској преко 81 посто је Срба, док је Хрвата нешто више од два посто, а Бошњака мало мање од 14 посто. Ово је јасан показатељ да су циљеви остварени, да је политика урадила све да се зацементира ратно стање и поратне амбиције да свако буде цар у својом дворишту.

Аналитичарка и новинарка магазина старт БиХ Рубина Ченгић, подсјећа како ни са једне ни са друге стране није било довољно напора да се људи врате и интегришу.

„Видјели смо да у Бањалуци има свега два посто Хрвата, а Драган Човић се заклиње у своје пријатељство с Милорадом Додиком. Видјели смо да је Бошњака једва 13 посто, а да Бакир Изетбеговић говори о добрим и конструктивним односима, а никада нисмо видјели да сједну и договарају се како провести тај фамозни анекс седам“, каже Ченгић и додаје: „Дакле, никоме овђе није стало да се вратимо на пријератно стање и да живимо заједно, него су сви заузели своју територију коју чувају.“

Поразно је да у „мултиетничком“ Сарајеву има, како се то на друштвеним мрежама брзо сабрало и одузело, таман толико Срба и Хрвата да могу стати на стадион Кошево. На нешто мањи стадион Борца у Бањалуци, ако се нагурају и на терен, могли би стати стати сви Хрвати и Бошњаци у том граду. Згодни подаци за манипулацију, како то оцјењује предсједник Хелсиншког одбора у Републици Српској Бранко Тодоровић.

„То је један застрашујући показатељ колико је грађана БиХ убијено, протјерано, или напустило ову земљу. То је требало да буде показатељ наше спремности за кајање, за преузимање одговорности за освјешћивање од онога што смо једни другима учинили и можда нека врста новог полазишта за неку врсту нових односа, али и онога да преузмемо одговорност и суочимо се са затрашујућом истином о томе“, каже Тодоровић и закључује: „Истовремено, политика се показује огољена у тој својој нељудскости.“

Не чуди ништа јер је попис у БиХ заправо био пропис, са инструкцијама, кампањом и тежњом да се освојено и огради, оцјењује аналитичар Есад Бајтал.

„Како коментарисати сулуду логику која током рата прича о својим успјесима, а након рата пориче резултате тих успјеха? Једном се хвалите, јер је то у једном тренутку тако, побијесили овђе истјерали онђе и када је послије рата требало положити рачуне међународној и властитој јавности онда се почело умањивати, негирати. Онда је дошао попис од ког се дуго бјежало, све док попис није постао пропис. Грађанима није дато да буду људи и грађани него је прописано како ће се изјашњавати. Е, сад се објављују резултати прописа, а не пописа. То је та дијалектика интересних игара овдашњих етно олигархија и у таквој игри нема стида“, коментарише Бајтал.

Пописни резултати згодно су предизборно оружје које више није потребно ни умотавати, тако се намјестило свим странама у БиХ. Оно што није успио рат успјела је политика, наводи Тодоровић: „Имамо и даље један процес не само удаљавања унутар БиХ, већ и процес пребројавања и манипулирања страховима, како би се једна од страна приказала злочиначком.“

Пописом је БиХ добила огледало у које, ако је судити према коментарима пописних резултата, гледа с изопачене стране. Па се тако оно што би требао бити пораз – слави као побједа.

РСЕ