Строј се шири

3815119_1

БИЛЕЋА  │ Бивши питомци школе резервних војних официра у Билећи, некадашње ЈНА, шест година заредом окупљају се у касарни у том херцеговачком граду, а ових дана се припрема највеће дружење до сада које је предвођено за јун, каже нам ветеринар Будимир Будо Урошевић из Волујца на Церу, један од организатора сусретања „стажа“.

Урошевић подсећа да је то била, по многим мишљењима, најбоља војна јединица у Европи после Другог светског рата, „својеврстан југословеснки Вест Поинт“. Предстојећчи седми сусрет, као и претходни, омогућиле су и војне власти на левој обали Дрине, а традиционално добри домаћини су они који сада раде у касарни у Билећи.

„Имали смо шест сати спавања, сваки дан смо, поред осталог, пешачили по 20 километара по билећчком кршу; иза нас је остало 20 бојевих гађања и положених испита уз гвоздену дициплину чије је, и делимично нарушавање, предвиђало казне које је ваљало мушки издражати“, сећа се Будимир који ради на терену Горњег Јадра, око села Текериша, где се одиграла чувена Церска битка, о којој радо говори као успеху српске војске, али и о чувеној шРВО у Билећи.

„Остала су велика пријатељства, али и везе свих нас који смо били полазници школе, без обзира на то да ли је реч о првој или десетој класи, колико их је укупно било. Свако дружење доноси нова пријатељства, јачања претходних и у контакту смо, континуирано, преко друштвених мрежа, али и непосредн, као и између два сусрета у Билећи.

Будимир је контактирао више од 30 бивших полазника као и старешина школе, међу којима је са њима ревносно, поред осталих, генерал ЈНА у пензији Мате Пехар, који је био и начелник Високе школе копнене војске у Београду.

„Очекујемо неколико стотина учесника из свих новонасталих држава са тла некадашње СФРЈ, од Вардара па до Триглава“, напомиње Будимир.

„Све више је Словенаца који долазе на наше сусрете, а расте број и оних из других некадашњих ЈУ република, сада самосталних држава. Желимо да, чувајући успомене на нашу школу, допринесемо уважавању традиције војног школства на нашим просторима, јер то није нешто што заборавом може да се однесе. И минула ратна времена на тлу бивше СФРЈ показала су да билећки ђаци, ни по чојству ни по војничким аршинима, нису обрукали. Зато су наша дружења сјајни „мостови“ за боље односе и осталих људи са ових простора.

БН ТВ (В.М.)