Суљагић: Србија и Хрватска се наоружавају

saljagic

САРАЈЕВО │ У Србији и Хрватској протеклих мјесеци је интензивна модернизација и наоружавање у региону, што пријети да измјени однос снага у региону и додатно продуби дебаланс на штету Босне и Херцеговине, изјавио је замјеник министра одбране Босне и Херцеговине Емир Суљагића за данашње Ослобођење.

Од посљедње посјете предсједника Путина, каже даље Суљагић, Србија је подузела низ активности које у најмању руку одударају од прокламоване „војне неутралности“ на опремању и увјежбавању војске.

“То се види по заједничким војним вјежбама извођеним како у Србији тако и у Руској Федерацији, интензивирањем сарадње на војном пољу, помоћи у намјенској индустрији те директној испоруци савремених војних система”, додао је.

“Ако је истина да ће добити авионе Миг-29 и јуришне хеликоптере Ми-24, Србија ће бити на корак до регионалне хегемоније с обзиром на већ постојећу разлику у другим борбеним системима у њену корист у односу и на Хрватску и на БиХ”, сматра замјеник министра одбране Босне и Херцеговине.

Хрватска је, каже Суљагић, такође исказала јасно опредјељење за модернизацију војске и то у свим видовима.

“Најзначајнији системи који се унапређују су ракетни системи морнарице, надзора и откривања и њихови планови су да комплетан источни арсенал замијени западним наоружањем. То се прије свега односи на артиљеријске системе, од њемачких хаубица ПзХ 2000 калибра 155 милиметара, до набавке америчког вишецијевног бацача ракета М270, набавке извиђачких хеликоптера ‘Кајова’ који ће вјероватно бити претворени у лаке јуришне хеликоптере, што је већ виђено у Афганистану, те набавке авиона – шведских ‘Грипена’ или неке од варијанти Ф-16”, навео је.

С друге стране, рекао је Суљагић, Босна и Херцеговина у свом арсеналу има наслијеђено наоружање од бивше ЈНА уз дио донираних средстава која су у вријеме донације била значајан модернизацијски искорак, али у данашњим окворима заостаје најмање за двије или три генерације.

Истакао је да посебан проблем представља одржавање тог наоружања због тога што се буџет за одбрану смањује из године у годину те је сада већ испод један посто бруто националног дохотка.

“Оно што са забринутошћу морам да констатујем је да иако остају у квотама предвиђеним споразумом, ми заостајемо далеко иза земаља региона и мислим да већ сада можемо почети да говоримо да регионални аспект Дејтонског мировног споразума не важи”, казао је замјеник министра одбране БиХ Емир Суљагић за Ослобођење.
Фена