radnici

САРАЈЕВО/БАЊА ЛУКА │ БиХ је за два мјесеца ове године напустио 741 радник, а шансу за запослење добили су у Њемачкој и Словенији, подаци су Агенције за рад и запошљавање БиХ.
Најтраженија занимања у Словенији била су возач, варилац, зидар, хидроизолатер, електроизолатер, док је у Њемачкој права помама за његоватељима са ових простора.

Директор ове агенције Муамер Бандић каже да је на основу споразума од 2013. до краја фебруара ове године посао у Словенији добио 5.721, а у Њемачкој 1.850 радника из БиХ.

"Напомињемо да је овдје ријеч само о посредовању путем Агенције и да немамо податке о броју грађана који су на друге начине отишли да раде у неке друге државе, јер они немају ни обавезу да одлазак нама пријављују", казао је он.

И директор Агенције за посредовање при запошљавању "Спектар" Мирослав Вукајловић сматра да би подаци о људима који су "трбухом за крухом" отишли преко границе били далеко већи да имамо више споразума о запошљавању.

"Никада више наши људи нису одлазили него сада. На све начине покушавају да се домогну страних тржишта, гдје реално имају и више шансе да пронађу посао и боље су плаћени", казао је Вукајловић.

Према његовим ријечима, осим у Њемачку и Словенију, становници из Републике Српске и БиХ кофере пакују и за скандинавске земље, Аустрију, Канаду, Француску, па чак и Аустралију.

"Интересантна је, али и веома забрињавајућа чињеница да стручњаци у области информационих технологија, који су на овим просторима добро плаћени, одлазе у иностранство како би радили", истиче Вукајловић.

Члан Удружења економиста Републике Српске СWОТ Предраг Дудуковић каже да су незапосленост и ниске плате најчешћи разлози због којих људи одлазе преко границе.

"Радници из БиХ су стандардно добри радници и одувијек су ишли у Словенију да зарађују. С друге стране, Словенци желе доброг и обученог радника и из тог разлога их традиционално некако запошљавају", рекао је Дудуковић.

Он сматра да су занимања која су тражена у Словенији и другим земљама, тражена и код нас, али да постоји проблем јер млади неће да се школују и постану добре занатлије иако су потребни послодавцима.

"Иако имамо занатлија, они ће радије, нажалост, отићи преко границе јер су тамо боље плаћени", додао је Дудуковић.

Кључни проблем наше привреде, каже он, јесте то што бесплатно школујемо кадар за страно тржиште или за бирое.

"Школујемо ђаке и студенте, који нас потом напуштају и траже послове у другим државама, које ништа нису потрошиле за њихово образовање већ добијају бесплатно готове раднике", закључио је Дудуковић.

А да високошколске установе образују кадар који је потребан тржишту рада, а не да године и године по добијању дипломе проводе на бироима, залажу се и у асоцијацији "Академац", која настоји да повеже послодавце и факултете.

"Недостатак практичне наставе и огроман јаз између уписне политике и тржишта рада већ годинама доносе армију факултетлија непотребних послодавцима. Због тога је неопходно до краја године формирати савјете при јавним факултетима у Републици Српској и БиХ, чији ће задатак бити отклањање ових проблема" - сматра пројект менаџер асоцијације "Академац" Анте Јурић-Маријановић.

Споразум са Србијом

У Сарајеву је крајем марта ове године потписан Протокол о спровођењу Споразума између Савјета министара БиХ и Србије о привременом запошљавању држављана БиХ у Србији и обрнуто.

Циљ протокола јесте да буде омогућено спровођење постојећег споразума о запошљавању грађана двије државе и да се на тај начин утиче на смањење незапослености у њима.

Прошла година

- 2.677 запослених у Словенији

- 870 запослених у Њемачкој

Од 2013. године до краја фебруара 2016. године

- 5.721 запослени у Словенији

- 1.850 запослених у Њемачкој

Најтраженија занимања

У Словенији

- возач

- варилац

- зидар

- хидроизолатер

- електроизолатер

У Њемачкој

- његоватељи

- ИТ стручњаци

Глас Српске