Све тежи положај слијепих у Херцеговини

ТРЕБИЊЕ │ Положај слијепих и слабовидих лица у Херцеговини је све тежи јер, из године у годину, остају без већине права која су у претходном периоду имали.

Ово је данас поводом Свјетског дана бијелог штапа, за Радио Требиње, истакла Јелка Џелетовић, службеник Удружења слијепих и слабовидих лица Требиње-Љубиње.

Она је навела да су им сва досадашња права укинута, те да чланови сада добијају само средства за туђу његу и помоћ у износу од 165 марака, а неки, посљедњих шест мјесеци, примају и личну инвалиднину од 100 марака.

„Смањена су нам и градска буџетска средства, умјесто 3.000 марака ове године смо добили 1. 500. Укинута су и лутријска средства која су додјељивана слијепим особама, немају никакве повластице приликом лијечења нити су ослобођени плаћања здравствених услуга, укинуте су им и повластице за путнички саобраћај и за плаћане неких рачуна. И ову личну инвалиднину примају само они који су инвалидност стекли до 18 године, и ту помоћ ће примати до краја ове године. Шта ће бити послије са тим не знамо. Трудићемо се да бар наставе да исплаћују те инвалиднине и након 1. јануара 2019.“, истакла је Јелка Џелетовић.

Удружење живи од средстава која зарађују од посластичарнице која је у њиховом власништву.

„Успијевамо некако да радимо. Боримо се. Од средства које смо добили из буџета адаптирали смо простор посластичарнице. Све нам је било застарјело, апарате треба одржавати јер се често кваре, ту обављамо канцеларијске послове, од зараде исплаћујемо и плату службеника, а морамо платити и рачуне и задовољити редовне инспекцијске контроле. Као Удружење немамо никаквих повластица“, наводи она.

Удружење слијепих и слабовидих лица Требиње –Љубиње има 80 чланова, већином старијих од 60 година.

Члан овог удружења је и Трифко Вицо, који је примјер како човјек са оштећеним видом може у животу да постигне све – има породицу, дјецу, унучад, радио је, бави се музиком и ужива у пензионерским данима.

„Занимања имам колико хоћу. Немам секунде слободног времена у радном дану и животу. Најмање спавам“, каже Трифко.

Он подвлачи да је положај слијепих веома тежак, посебно што су још увијек у нашем друшту присутне бројне предрасуде. Без обзира на то, каже Трифко, доказују се на свим пољима, посебно у спорту.

„Има нас у шаху, куглању, фудбалу, у музици. Доказујемо да можемо, иако није лако“, наводи он.

Каже да би могло бити много боље уколико би на свим нивоима било више слуха за ову популацију.

„Потребно је да систем и институције имају више слуха за нас и да одговарају на наше потребе. Неопходно је доста помагала, било би добро да нам пакети за мобилне телефоне буду јефтинији и доступнији, да они који могу да се лијече имају повластице приликом лијечења, а који не – да имају бар адекватну терапију и да будемо ослобођени плаћања партиципације“, наводи Вицо.

Удружње слијепих и слабовидих лица Требиње–Љубиње постоји од 1962. године и најстарије је овакво удружење у Босни и Херцеговини.

Д.Р.