Све више радника под стресом

stres

БАЊАЛУКА │ Свакодневно је изложено стресу око 75 одсто радника који се јављају у Савез синдиката Републике Српске, док 30 одсто њих трпи одређене врсте мобинга, истиче генерални секретар Савеза Велка Оџаковић.

Када је ријеч о полној структури радника који трпе мобинг, жене и даље предњаче, док су, према старосној структури, злостављању више изложени млађи радници и старији од 55 година.

Радници који страхују да ће остати без посла, одређених примања или да им неће бити исплаћена плата највише раде у здравственом сектору, затим у саобраћају и везама, финансијском сектору, а слиједе медији, пољопривреда и прехрамбена индустрија.

Свакодневни притисак и мобинг у Српској трпи око 30 одсто радника, а та злостављања чине послодавци или непосредни шефови на разне начине – од галаме, преко „наређивачког односа“ који није примјерен за радну средину, па до најгрубљих облика злостављања у виду насртаја на живот и физички интегритет радника.

„Радници све чешће пију антидепресиве и тај број се из године у годину повећава. То би требало да забрине све оне који на било који начин брину о радницима, посебно Министартво рада и оне који врше контролу акта о процјени ризика“, наводи Оџаковићева за Срну.

Растом економске кризе – расту и притисци на раднике, мобинг је све чешћи, као и разне врсте пријетњи.

Прековремени рад, који није унапријед договорен и који је мимо закона, посебно је стресан за раднике.

„Када послодавац каже раднику да `мора остати дуже на послу`, а радник не може да усклади породичне обавезе, односно да преузме дијете из школе или вртића или да се брине о старијим особама како је планирао – то изазива стрес“, појашњава Оџаковићева.

Према њеним ријечима, радници у приватном и јавном сектору уједначено трпе мобинг, а одређене врсте злостављања најчешће трпе радници у здравству, затим у финансијама, саобраћају и другим областима рада.

Оџаковићева наглашава да радници све чешће пријављују мобинг, али се не одлучују за судску заштиту, јер не постоји закон о спречавању злостављања на раду, будући да још увијек није јасно и прецизно утврђено шта то значи и који видови тог злостављања постоје.

Она напомиње да Савез синдиката већ пет година иницира доношење новог закона, као и да је 2012. године Влада Српске урадила нацрт и након јавне расправе прослиједила приједлог у Народну скупштину.

Међутим, тамо су га одбили скупштински одбори за привреду и здравство, рад и социјалну политику.

Оџаковићева поручује да ће Савез синдиката и даље радити на доношењу тог закона јер сматра да је само сигуран и заштићен радник – добар радник.

„Што су радници мање изложени стресу – боље раде, имају боље резултате, већу продуктивност и већу корист како за послодавца, тако и за себе и своју породицу“, закључује Оџаковићева.
Срна