Свечаном академијом обиљежена 26. ГОДИШЊИЦА ТРЕБИЊСКЕ БРИГАДЕ

ТРЕБИЊЕ I У Културном центру вечерас је одржана свечана академија поводом Дана Требињске бригаде и 26. годишњице од формирања ове јединице Војске Републике Српске.

Поздрављајући скуп у име домаћина, предсједник Скупштине Градске борачке организације Требиње Перо Мишељић казао је да удружење бораца који су у рату бранили и одбранили Требиње и Републику Српску – данас у миру има обавезу и дужност да настави чувати славу и традицију Требињске бригаде.

„Такође и да пренесе на млађе нараштаје знање о томе – зашто су се дали животи наших 258 сабораца који су заједно са нама бранили Требиње, како би данас живјели и радили слободно у нашем граду и Републици Српској“, казао је Мишељић.

Говорећи о ратном путу Требињске бригаде, члан Предсједништва Борачке организације РС-а и предсједник координационог одбора БОРС-а за Источну Херцеговину Светозар Аћимовић подсјетио је да је ова јединица Херцеговачког корпуса настала у „ватри“ врло интензивних борбених дејстава, са задатком са консолидује линије одбране Требиња након повлачења Југословенске народне армије.

Својеврсна прекретница у том периоду Отаџбинског рата било је сламање непријатељске офанзиве у јулу 1992. године.

„У понедјељак, 13. јула, 4. бригада ЗНГ-а кренула је у напад на Влаштицу. Поред тога што су падали као снопље под дејством наше артиљерије и пјешадијског наоружања – фанатично су нападали. Храбри борци нашег трећег батаљона су врло успјешно сломили тај напад. Због успјеха који је тога дана постигао трећи батаљон, 13. јул је послије рата проглашен за Дан Требињске бригаде“, истакао је он.

Врло интензивне борбе за одбрану Требиња, напоменуо је Аћимовић, настављене су све до краја октобра 1992. године, а ни у вријеме од новембра исте године до августа 1995. године, које су обиљежила ратна дејства слабијег интензитета, требињски борци нису имали предаха јер су, додао је он, ангажманом на друга ратишта, њих укупно близу 3.000,  дали пуни допринос одбрани Републике Српске.

Одсутна битка за одбрану Требиња, наставио је Аћимовић, одиграла се у августу 1995. године, када је Требињска бригада предузела операцију како би се превентивно спријечио планирани напад вишеструко јачег непријатеља на Требиње и ослободиле територије наше тадашње општине које је окупирала Хрватска војска.

Одлучено је да се Требиње брани по сваку цијену. Дио циља који се односи на предупређење операције Хрватске војске употпуности је остварен. Чињеница је да је командант Јужног бојишта (Хрватске војске) одустао од августовске операције проширења окупиране територије – а у првом реду захваљујући управо дејству Требињске бригаде“, закључио је Аћимовић, додајући да је кроз ову јединицу током Отаџбинског рата прошло преко 6.000 бораца.

Упућујући честитке борцима Требињске бригаде, градоначелник Требиња Лука Петровић истакао је да „овај велики дан није само сјећање на херојске дане отпора, него и на велику жртву која је у темељима наше слободе“.

„Да у правом тренутку није формирана Требињска бригада, данас нас не би били на овом мјесту, били бисмо расути по свијету и не би знали једни за друге“, поручио је Петровић.

На дугој линији фронта од преко 400 километара, подсјетио је Петровић, Требињска бригада и њени борци стално су били на свом камену, бранећи своја огњишта и слободу, која је у Херцеговини скупља него игдје у окружењу.

„Научили смо се да слобода није дар који нам пада с неба и остаје вјечно наша, него је слобода, увијек, у једном маху, у једном гесту, жртва и велики свенародни покрет. Дио тог покрета су били и они који су бранили ову херцеговачку линију фронта, и они који су на њој пали, али и сви ми овдје, који се клањамо сјенима ратника чија имена са пијететом ишчитавана у плавом мермеру, ту у близини, на споменику браниоцима Требиња“, истакао је Петровић, додајући да је Градска управа употпуности опредјељена да нађе одговор на сва отворена питања и изазове који и данас оптерећују социоекономски положај борачке популације.

„Ми смо потпуно посвећени том процесу. Стално смо уз оне који имају проблеме и имамо вољу и енергију да их рјешавамо“, поручио је Петровић.

Епископ захумско херцеговачки и приморски Григорије казао је да су и борци Требињске бригаде прије двије и по деценије „поднијели велику и изузетну жртву, бранећи  беспоштедно своју дједовину и очевину, отаџбину и ближње, али и част својих предака – који су много пута прије њих голим животима одбранили и осигурали будућност својим синовима и унуцима“.

Он је рекао да је пред нама данас једнако важна битка, без које ће све наше и жртве наших предака бити узалудне: да „нашим потомцима, којима у насљеђе остављамо ову земљу, историју и језик, усадимо подједнако осјећање одговорности и дужности“.

„У том смислу веома је важно да младе непрестано подсјећамо на нашу прошлост, историју и културу, помажући им тако да на здрав начин изграде свој национални и личноносни идентитет и да, поштујући и уважавајући уједно и друге, наставе изграђивати свој град и своју републику“, истакао је епископ Григорије.

Он је изразио и наду да наши потомци „своју земљу неће морати да бране крвљу и мецима“ и да ће бити „довољно паметни и разборити да из недаћа нађу безболнији и срећнији излаз, ако га игдје буде“.

На дан бригаде, сутра, 13. јула, окупљање бивших бораца и гостију у кругу некадашње касарне „Лука Вукаловић“ заказано је између 9:30 и 10:00 часова, након чега ће у цркви Светог цара Лазара бити служен помен борцима јединице палим у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Од 10:30 је полагање цвијећа у спомен соби Требињске бригаде, након чега је планирано постројавање бораца, изношење ратних застава и дефиле ветерана градским улицама.

Дефиле у строју зауставиће се на централном спомен-обиљежју „Браниоцима Требиња 1991-1996“, гдје ће бити положени вијенци и цвијеће.

Програм завршава у љетној башти хотела „Платани“ ручком и дружењем некадашњих сабораца.

Организатор обиљежавања 26 година Требињске бригаде је Градска борачка организација Требиње.

Р.С.