Свијетли примјер повратка српског становништва у долину Неретве

56a2a741-f3d4-40c6-b48a-39070a0a0a64-ortijes-4-718x446

МОСТАР │ Повратак српског становништва у долину Неретве је процес који, како годинама упозоравају представници њихових удружења, тече споро. Прије рата било их је близу 30.000 у Мостару, а на своја огњишта вратила се тек петина. Ипак, мостарска приградска насеља Ортијеш и Лакшевине свијетли су примјери њиховог повратка који траје већ 15-ак година.

Према попису из 1991. године, у Ортијешу су живјела 262 становника српске националности, а велики број њих вратио се на своја огњишта. Своје домове су већином обновили, проблема с комшијама немају, међутим, признају како је највећи проблем незапосленост, нарочито младих. Ипак, свјесни су да у том погледу дијеле судбину великог броја суграђана у Мостару.

Свештеник Бранимир Боровчанин, парох Друге мостарске парохије, у склопу које су и ова насеља, истиче како је ситуација у Ортијешу и Лакшевини по питању повратка генерално добра, додајући како ту живе и млади брачни парови с дјецом.

– То је слика коју ми желимо да пошаљемо. Они који су се вратили међу првима снашли су се на неки начин – истиче Боровчанин.

Јокица Шупљеглав, такођер, каже како у Ортијешу може живјети свако ко хоће радити. Повратници у овим насељима углавном живе од пољопривреде, а тек мали број њих запослен је у приватним фирмама и државним институцијама.

– Проблема овдје никаквих немамо, а што се тиче слабог запошљавања, дијелимо судбину већине суграђана – каже Шупљеглав.

Омладина нема посла

С њом се слаже и комшија Грујо Берберовић, који с породицом живи у Требињу, али повремено долази и у Ортијеш, гдје је с братом недавно подигао виноград.
– Најлакше је кукати. Ја, ипак, кажем како се никад боље није живјело – истиче Берберовић.
Мјештанин Бојан Џонлага у Ортијеш се вратио прије 17 година. Но, напомиње да у насељу претежно живе старије особе.

– Највећи проблем је посао за омладину. Отварање радних мјеста итекако би утицало на повратак који је, према мени, просјечан – додаје Џонлага.

Предраг Шупљеглав, потпредсједник Одбора Удружења за одржавање православног гробља у Ортијешу, каже како је до сада обновљено око 120 кућа, додајући да знатан број објеката још чека обнову.

– Углавном се вратило становништво које је ту годинама живјело, а људи који су се ту досељавали прије рата ради запослења у “Алуминију” или “Соколу” не враћају се, јер немају велике посједе које би обрађивали. Економска ситуација је главни разлог слабог повратка. Нема запошљавања, а људи који су се вратили углавном живе од пољопривреде – додаје Шупљеглав.
Аваз