Тамара Капор: РОЂЕНА ЗА ТИТУЛЕ

Бијаше то нека давна 2003. година.

Негдје пред нову годину, дођох до информације, да се након дужег низа година, окупила генерација дјевојака-кошаркашица у Спортској дворани Основне школе „Свети Василије Острошки“ у Горици и да тренира.

Ношен неким новинарским инстиктом, први сам посјетио тридесетак дјевојака и дјевојчица, које су чиниле прве праве кошаркашке кораке предвођене тренерима Драганом Мрдићем и Милорадом Надаждином. Сви, помало зачуђени изненадише се, интересовању новинара за њихово умјеће. Међу њима већ тада су истицало се неколико талентованијих. Међу њима је била дјевојчица која ће достићи поприличне кошаркашке висине и бити симбол упорног рада и успјеха. Њено име је Тамара Капор.

Када се узме у обзир евидентан таленат, мало спортске среће и невиђена фанатичност и посвећеност спорту, све то резултира успјехом који је Тамара достигла и који тек треба да достигне.

„Давно је била та 2003. година. Као да видим ону нашу шампионску сезону 2007/2008. Када смо на сјајан начин освојили титулу првака РС. Сјећам се оне одличне атмосфере из наше дворане када смо у финалу побиједили Борац са 53 поена разлике. Била је то одлична екипа“, прича нам Тамара.

Након једне сезоне у Премијер лиги БиХ, Тамару је пут водио у бањалучки „Млади крајишник“, „Челик“ из Зенице, београдски „Радивоје Кораћ“ и у подгоричку „Будућност“. И свуда, по правилу, освајала титуле.

„Посљедња година је за мене била, итекако турбулентна. Доживјела сам тешку повреду укрштених лигамената, оперисала кољено, опоравља се тренирала и имала циљ да се опоравим и поново вратим у врхунску форму. Када сам се у децембру вратила на терен, то је био први велики корак, а касније кад је дошла титула регионалне ВАБА лиге, била сам свјесна да се сваки рад итекако исплати“, каже нам Тамара.

Није Тамари овај успјех новина јер је ВАБА лигу већ освајала са екипом Радивоја Кораћа али је овај тријумф имао већу „специфичну тежину“.

„Јесте јер сам се вратила на терен након тешке повреде. Имамо одличну екипу и осјећам да ћемо још дуго владати Јадраном“, каже Тамара Капор која биљежи наступе и у женској кошаркашкој репрезентацији БиХ у којој је један од лидера екипе.

Срећна је због успјеха свог матичног клуба али и рамишља у стилу, „шта би било кад би било“.

„Била сам пресретна кад сам чула за овај одличан резултат наших дјевојака. Од срца честитам њима али и мојим некадашњим тренерима Милораду Надаждину и Драгану Мрдићу. Понекад се питам, да смо остале све на окупу, ми Требињке, докле би само стигле“, прича са дозом сјете у гласу Тамара.

И заиста, петорка у саставу Миљана Џомбета „Хелиос Швајцарска“, Тамара Капор „Будућност Гемакс-Подгорица“, Николина Милић  „Касторс Браине-Белгија“, Александра Бегенишић „Гранада Шпанија“ и Милина Мишељић „КК Црвена звезда Београд“ (Милина је играла за ОКК „Леотар“ али је Требињка“), играла би без проблема ВАБА лигу, а сигурно и нека јака европска такмичења.

Али шта је ту је, генерације нових кошаркашица долазе, а старије афирмацију траже негдје другдје. И освајају титуле. Баш као Тамара и њене колегинице. Али то је ваљда судбина малих клубова и малих средина. И великих кошаркашица.

Р.МИ./Радио Требиње