Тасовац: Природу неповратно губимо кад останемо на голим стијенама

111

ТРЕБИЊЕ │ У посљедњем пожару који је захватио планину Леотар и околна брда на сјеверном ободу града изгорјело је 1.450 хектара шуме ниског растиња, подаци су Центра за газдовање кршом Требиње.

Бранко Тасовац, директор овог јавног предузећа, упозорава да сви напори на обнови шума ни приближно не могу да компензују штету коју током сезоне направе пожари, те да би требињски крајолик усљед ерозије опожареног тла, уколико се и наредних година овакво пустошење настави, могао неповратно постати – беживотна каменита пустиња.

„Памтимо ми и веће и јаче пожаре у нашем граду. Овај посљедњи пожар је специфичан по томе што се страховито брзо ширио и напредовао. У гашењу је учествовао велики број ватрогасаца, људи из цивилне заштите, Центра за газдовање кршом… Сви су дали свој допринос и максимално што су могли од себе да зауставе ватрену стихију“, каже Тасовац за Радио Требиње.

Тамо гдје нема економских шума углавном говоримо о еколошкој штети?

– О еколошкој штети највише и волимо да причамо, то је оно на чему највише треба инсистирати! Бојимо се да ће доћи до оног неповратног процеса ерозије, који би практично нашу околину претворио у терен налик на површину Мјесеца. Кад останемо на голим стјенама – тешко да ћемо моћи ишта од растиња да повратимо.

Да ли имате податак колико је укупно шуме у свим пожарима изгорјело од почетка године?

– Изгорјело је око три хиљаде хектара. Четрдесет један пожар шумски је био од почетка године. Имали смо ми и година гдје смо трпили штете преко 25 хиљада хектара. То су огромне штете. Имали смо и бољих година гдје смо имали 300 или 400 изгорјелих хектара, то су мали пожари. Ова година пада у неке од тежих година, али сваки пожар који се догоди је велики проблем. Ватра је највећи непријатељ животне средине.

Која је врста шуме изгорјела?

– На овом подручју источне Херцеговине, који зовемо кршем, има углавном шикаре, макије, гарига, има нешто и високих шума, али оне су практично оазе на подручју Херцеговине – њих је мање од 2% и налазе се углавном на планинама.

И за овај пожар као и за већину претходних крив је људски факор. Колико знамо, нико не одговара за то, нико није кажњен. Како коментаришете ту чињеницу?

– То су послови који не спадају у наш домен, али сам спреман да тврдим да је преко 98% пожара изазвао људски фактор. Да ли случајно или намјерно – не знам, али у послу којим се ми бавимо врло ријетко смо наилазили на пожаре који су изазвани, рецимо, ударом грома. Имали смо ове године један такав пожар само – и то је рјеткост. Све се у суштини своди на то да је људски немар, непажња или намјера узрок пожара у источној Херцеговини.

Када је планирано ново пошумљавање и у ком обиму?

– Ми сваке године планирамо ново пошумљавање и на жалост пошумљавамо онолико колико имамо новца. Планирамо сваке године око 150 хектара, међутим врло често не буде пошумљавања неких значајних површина. На примјер , прошле године смо пошумили 50 хектара. То је значајно за пошумљавање, али кад упоредите хиљаде хектара које горе – онда то само по себи говори да не враћамо природи оно што је потребно и колико пожари узму.

Какви су планови Центра за газдовање кршом? Да ли је расадник и даље актуелан?

– И даље је прича о њему актуелна, али недостатак средстава нас кочи. Успјевамо да произведемо нешто садница које су аутохтоне на овом подручју и по врсти и по мјесту узгоја. Добићемо квалитетне саднице а тај прави расадник, надамо се, да ћемо већ сљедеће године направити. Једноставно, проблем тог пројекта је финансирање и ништа друго…

Сунчица Пешић