Тезге поред пута: Најбоље иду мед и бијели лук

tezge1

ТРЕБИЊЕ/ЉУБИЊЕ l Број успутних продаваца на путу Требиње – Љубиње, у доњем дијелу Поповог поља, расте из године у годину.

Мале тезге са домаћим производима уз магистралу Љубињци постављају све до превоја Жегуља, на граници са Федерацијом БиХ.

Овога љета путници који су из унутрашњости РС преко Мостара и Стоца путовали на море, на петнаестак успутних тезги, нарочито на улазу у Љубиње и у самом граду, могли су да купе различите домаће производе. Осим незаобилазног меда, дувана, вина и смокава, продавци нуде и домаћи кромпир, лук, бијели лук, парадајз, али и шљиве и јабуке.

Продавци се не жале, кажу мора се од нечега живјети, а купац се увијек нађе ако је роба добра.

„Било је овог љета доста посла. У јеку сезоне било је и дана када сам једва стизала све да урадим са двоје мало дјеце“, почиње причу Блаженка Пиљевић, која већ шесту годину уз магистралу продаје своје производе.

tezga2

Не крије задовољство што испред куће може да допуни кућни буџет оним што је произвела њена породица.

„Продајем кромпир, лук, бијели лук, мед, вино, чајеве, џемове, сокове. Ту су и шљиве, парадајз и друго поврће. Ове године се добро продаје мед и бијели лук, који има приступачну цијену од осам марака. Црни лук иде слабо“, открива Блаженка.

Наводи да је видљиво да се сваке године повећава број тезги на којима се путницима намерницима нуди домаћа роба. Са Блаженкине тезге висе и вунени приглавци, јер купци, иако препланули од сунца, знају да ће зима брзо доћи.

Јово Лечић је први пут овог љета поставио тезгу.

„На тезги су ракија, мед, лук, кромпир. Цијена лука је до једне КМ, а врећа кромпира од шест до осам КМ. Има и мог дувана за пушаче који траже прави херцеговачки жути лист“, рекламира Лечић своје производе.

tezga3

Он каже да је овог љета пут Требиње – Столац био прометан, па се могло зарадити.

„Има свакаквих купаца. Оних који само зауставе ауто и купују што им се свиди не питајући за цијену, до оних који се цјенкају не би ли јефтиније прошли“, објашњава Јово.

Каже да се на његовој тезги може пробати и ракија.

„Ракијицом се части, она се не плаћа. Помажу ми мало жена и дјеца. Дођу и комшије на ракију, мало попричамо, разонодимо се, нешто се и заради“, закључује Лечић, наглашавајући да се од пензије од 169 КМ не може живјети.

Блиц.рс