Тиха поскупљења празне новчанике

korpa kupovina market
БАЊАЛУКА │ Иако статистика у БиХ биљежи просјечан пад потрошачких цијена, у удружењима потрошача наводе да су новчаници грађана све празнији, те да тржиштем заправо владају „тиха поскупљења“.

Наиме, према подацима Агенције за статистику БиХ, у мају 2015. године на мјесечном нивоу у просјеку није било промјене нивоа потрошачких цијена у БиХ, а и у априлу је забиљежен просјечан пад од 0,5 одсто.

Пад цијена хране и безалкохолног пића је био 0,5 одсто, становања, воде, електричне енергије, гаса и других енергената такође за 0,5 одсто, одјеће и обуће за 0,4 одсто, те намјештаја, комуникација. На годишњем нивоу, према подацима Агенције, у просјеку је забиљежен пад нивоа цијена од 0,4 одсто.

У удружењима потрошача у БиХ наводе да потрошачке цијене у земљи не могу ни да имају значајнији тренд раста због изузетно слабе платежне моћи становништва, али наглашавају да, према њиховим анализама, немају ни тренд пада.

Менсуд Лакота, директор Потрошачке задруге „Еуро БиХ“ Кантона Сарајево, сматра да су у питању „тиха појефтињења“ која су кратког даха, те да на тржишту константно домира „тихо поскупљење“, прије свега основних животних намирница, услуга и режија. Према његовим ријечима, цијене већине основних прехрамбених артикала у Европској унији су и дупло ниже од цијена у БиХ.

„Тржиште БиХ је неуређено, доста тога се увози, а трговци манипулишу маржама, а са друге стране држава не мисли довољно на подстицај домаће производње и побољшање животног стандарда становништва“, наглашава Лакота, те додаје да на цијене основих животних намирница и услуга додатно утиче јединствени ПДВ од 17 одсто.

Према његовим ријечима, цијене нафтних деривата учествују са око 26 одсто у малопродајним цијенама потрошачких артикала, међутим, пад цијена нафте није утицао и на пад цијена прехрамбених намирница у БиХ.

Муриса Марић, директор Удружења потрошача „Дон“ Приједор, истиче да су анализе на тржишту општине Приједор показале да једино цијена хљеба стагнира, а све остало поскупљује за тај невидљиви износ од један до два фенинга, а који је у потрошачкој корпи просјечне породице и те како видљив. Напомиње да се снижења прехрамбених намирница обично практикују у случајевима када им претходи истицање рока.

Драгован Петровић, секретар Покрета потрошача РС, истакао је да потрошачке цијене варирају, те да се не може генерално говорити о њиховом паду.

„На примјер, само у Бањалуци је дошло до повећања цијена воде за 10 одсто, 20 одсто за одвоз смећа, а најављује се и повећање цијена електричне енергије у РС, која може да проузрокује и раст цијена производа и услуга“, истакао је он. Он је додао да су од прехрамбених производа најскупљи на тржишту сухомеснати производи и сиреви високог квалитета, тако да долази до пада тражње за овим производима.

Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста РС – СWОТ, истиче да се на тржишту БиХ ипак не може очекивати значајнији раст потрошачких цијена с обзиром на пад потрошачке моћи грађана. Он додаје да генерално у условима економске кризе, која још влада у БиХ, доминира дефлација и пад привредног раста.

„Прошле године најављено је да нас очекује катастрофалан раст цијена прехрамбених производа због поплава, међутим, то се није десило јер имамо огроман увоз из иностранства, који одржава стагнацију цијена“, истакао је Грабовац.
Независне